Delo

96 Д Е Л 0 да то забележи, јер они и важннје ствари не бележе. На крају крајева ова нобеда бнла је знатна и обрадовала је свакога Србина родољуба. Овај догађај овако је забележио срнски летописац: „Скоклднкв оукн TovpKf ov K^iHie Септбмкри кд. ) Сви летониси а н данашњи нисци слажу се у томе. Према нашим истраживачима тај бој између Николе Скобаљића и Турака био је око данашње Врањске Бање. Ова нобеда Николина над Турцима имала је и даљих последица, а чини се да је много допринела и победи Сибињанин Јанка код Крушевца над Феризбеговом војском од 32.000 људи, 2. октобра. Поред тога после оне клонулости, после онога очајања, које беше снашло Србе у пролеће и у лето 1454. годпне, овај нораз Турака код Кислпна и Крушевца као и она) иод Смедеревом био је у стању да мало оживн и окрепн клонуле духове, да мало електрише српске посаде и да многи и многн пожели витешке славе Скобаљпћеве. Летопнсац бележп заједно Николпну иобеду са Јанковом, алп. свакојако, име Скобаљићево било је драже Србима, јер је победу добио српском војском, а летонисац бележећи их заједно, једнаку им важност даје. Још је значајно што је ову победу добила војска, којасе тако рећп сама конституисала за одбрану турске силе. Шта је даље, после боја код Кислина, радио Никола Окобаљић, не знамо нуздано, већ само можемо нагађати. Чинн се као да се п даље задржао ио бреговигој врањској околини, или се по свој прнлици помакао нешто напред и заузео оно место, где су се Турци били пре наместили т. ј. Кислине. Одатле је стражарпо да Турцц не нападну поново, било ради освеге или ради пљачке. Пораз под Смедеревом, пораз код Врањске Бање, иораз код Крушевца! Све је то јако тиштало u султана и турске Фанатнке патриоте. Онај који се поносио шго је ocbojuo град који влада двама световима и двама морима, морао се срамно вратнти поражен и одбијен од мале растројене и изнурене Србије! Разуме се да је хтео да смањп ту толику срамоту. За то крете војску да се освети. Како вели Михаило из Островнце, сам цар дође са својом војском. те код реке Тренање разбије Николину војску. Да се зодржимо на овом месту. Ова битка где je иогинуо храбри Скобаљић, бранећи част и име, земљу и народ, десила се на рсчнци Треиањи. Ова речица и данас носи исто нме и утиче у Мораву између села Лучина u Лочара на граници некадашњег врањског и гиланскога округа. Дакле сам цар, жедан освете, дође да иотражи Николу. Он је хтео ношто uo то бар овоме да се освети за оне поразе, па како беше новембар месец то да похита да зиму проведе у својој ирестоници. Никола награг није могао. Света дужност налагала му је да брани нејач 11) ЈБ. СтојаношФ, Споменик III. стр. 134.