Delo

97 Н И К 0 Л А С К 0 В А Љ II Ћ и питомину Глубочнце но цену живота. Он је био свестан свога узвишеног познва, а и раније стечена слава показивала му је шта треба јунак да ради. II зансга он је и схватио и разумео и свој положај и своју дужност. Чувши да иде сам цар на њега са војском, постара се да заузме шго боље и згоднпје место, где би могао дочекати непријатеља. За то је био изабрао Кислине, а Кислпне су на речици Трепањи. Султан кад је пошао на Ннколу без сумње нпје пошао са малом војском, а Николина војска н ако је у септсмбру победила Турке, оиет је п она нешто штете претриела. Нема победе без мртвих глава. На сваки начин турска је сила била много већа и вредно би било ирегледати лица Нпколнне војске а п лице самога Николе ; вредно би бпло завиритн им у душу те видетн све оне узвпшене покрете оних ко.ји се решавају пре да умру него да гледају поља иогажена, куће попаљене, стоку запљењену, а жене п децу у ланцима јаничара. Како ли су се осећали онда кчд се нриближавала турска војска, велика и јака, бесна и силна, жедна освете нод унравом једног разгневљеног частољубивог султана ћуталпце ! Како се осећала кад је видела своју малобројност па за то и немоћ. Али жив човек никад наде не губи! Внтешки понос, чувена слава, срнска прошлост и помен на своје претке, дужност према народу u потомсгву, Николи нису дали друкче да учини него што је учпнио. Освануо је 16. Новембар. Већ зимскп дан, већ се ночиње прнрода да преоблачи, и заовија белим огртечем, а две војске отпочеше борбу. Стреле полетеше, копља се завитлаше а мачеви засветлеше, а и по који тон већ се чујаше. Крв се просу на све стране. Лешеви покрише поља. Стаде запомагање u јаук нрегажених и рањених, а вода Трепања ваљда је већ нотекла „мутна и крваваА Али бој се јуначки бије и с једне п с друге стране. Не даду се Турци али не даду се ни Скобаљевићеви Срби ! Бој је био и страшан и крвав, очајнички u дуг Никола је учинио све. Псто тако u његива војска. Такав отнор, такво јунаштво, такву издржљивост и жилавост никад Турцп видели нису. Али најпосле малобројни Срби, прорешетани, разређени, израњављени, нодлегоше сили турској. Поиадаше нотомци косовских Срба, попадаше и изгибоше али славно заменише главе своје. Кад соколу саломпш крпла, лако га је ухватити, па и Скобаљића лако беше ухватпти, кад му сва изгнбе војска а где који једва и крваву главу пзнесе из боја. Никола Скобаљић бп савладан и ухваћен заједно са својим стрицем. Нспуни се жеља султану, Никола Скобаљић паде му у руке! Гневан и осветољубив султан нпје био задовољан овнм норазом, он је хтео своју освету до краја да изведе, да се шиужасније освети и овим својим племенитим заробљеницпма. Хтео их је казнпти за то што су вршили најс-ветпје дужности према отаџбини п потомству. Он их хтеде u за то казнити, да се ко други не би усудио да иође трагом Скобаљпћевим. Он их не хте вптешки сабљом посећи, већ пх метну живе на коље да се муче пакленим мукама докле душе своје пспусте. Тако ДЕЛО IV. 7