Delo

Д Е Л 0 102 назорима, да крива особа пада само коцком судбине. Никако, она je морала и сама заслужитм смрт и с њоме покајати своју личну кривицу. Тако је дакле Дон Цезар, и ако је по изреци судбине само толико знао, да ће сестра бити узрок пропасти оба брата, добро познавати свога брата, шта више морао се с њнме са свим измирити па га онда свестан убити, па после, пошто је сазнао, да је женска, због које је убио брата, њихова сестра, сам себе да убпје по судбини, али и uo личној јачини вол^е и свести о својој кривици, те да тако покаје своју кривицу и задовоњи проклествс предака, Али покрај ове неопходне измене познаје се врло јак утицај Софоклова «Краља Едипа”. Едип не зна, да је убица свога оца и хита сам да га пронађе, Дон Цезар до душе зна изреку судбине, али ипак на глас, да му је сестре нестало, хита да је пронађе и да казни онога, који је одвео, па још ни после убиства свога брата не зна, да је тнме извршио изреку судбпне; Едип сам себи судн, пошто је сазнао стање ствари, Дон Цезар исто тако; при помену места, на коме је пао Лаос, сину Еднпу нешто, јер се сећа, да је баш на томе месту убио човека, при помену места, где је Беатрича била скривена, бива то са Дон Мануелом, који се сећа, да је баш на томе месту нашао своју невесту — али обојица се опет заваравају, да то нема никакве везе с њима; слепоме предсказивачу, који му тумачи делФиски нророчки исказ, да је баш он убнца, Едип не верује: Арапинову тумачењу снова, да ће кћи бити несрећа браћи и пропаст целе киежевске куће, не верује краљниа и обоје живе у заблуди, после које одмах долази пресудни удар. Уз то је и овде у пркос предсказивања крпшом спасено деге узрок свој несрећи и овде раде непрестано лица све се надајући добру и никако не впдећи несрећу, која им непрестано прети, а која је за гледаоца са свпм јасна. Али поред наведенпх важних одступања у карактеру раднпх лица, да би их могао извести пред гледаоца као савремене трагпчне личности, одступи Шилер и у драматској обрадн драме нешто од антике Код «Марије Стјуартке” већ смо поменули, да у антици (како то Шилер признаје Кернеру) трагпчни мотив и катастрофа леже пре почетка драме и да су у драми изнети само развој и разрешење, како је он према томе обрадио и