Delo

ШМЛЕРОВЕ Д Р А М Е 103 „Марију Стјуарку». Овде пак леже пре драме проклетство предака. спасење детета, срет браћс са сестром (а да се не познају) и њихора љубав према њој, па чак и одвођење сестре као невесте од стране старијега брата Дона Мануела, али крвио дело, убиство брата, само дешава се нред очпма гледаоца То је одступање било иотребно, кад је песник био рад да изнесе: како су се измирила браћа. добро познавала, па како је ипак после један убпо другога — не из непознавања. већ при пуној свести — и кад је кривац бар својом кривицом иешто требао да допринесе своме крају. Само тако могао је песник нред нас извести разна лица не само лица која страдају услед тешке изреке судбипе, већ и као лица која су и сама уплетена у радњу, те целпм својим радом доприносе извршењу своје судбнне, коју мисле да могу избећи. Само су тако могли заслужити казну и само тако се могло задовољиги савремено гледиште на правду. Отуда поред неких места, на којима се лнца туже на судбину ()I 1 и 7, II 1, 3, 5, IV 3 и 5), има и места где сама иризнају своју крпвицу Т1 7, II 1, IV 3, 5 и 6ј. Друго обележје угледања на антику јесте Јвођење хора, који је у антпци важан део драме и без којега се античка драма и не да замислитп. Наравно да је песник п овде учинио нека одступања. У узоритом предговору, под натписом : «0 упо греби хора у трагедији” изражава се јасно и ризговетно о значају и увођењу хора у опште и о учењеним изменама и преиначењпма. Овде пре свега разлаже своје гледиште, како се вештачко дело у опште, а трагедпја на ио се, има да схвати, како песник ((Hii један јединп елеменат не може употребиги из природе онаквога, каквога га налази” и како му дело у свима деловпма мора да буде идеално, ако у целини треба да изгледа реално и да се подудара са природом. У увођењу мегриске Форме палазп великн напредак, па је мишљења : «Увођење хора је иоследњи, одсуднп корак — и када би он послужио само томе, да натурализму у вештини отворено и поштено објави рат, требао бн да нам је живи зид, којим се опасује трагедија, да бн се јасно одлучнла од стварнога света и да своме идеалном земљишту сачува своју песнпчку слободу . . .” Али између значаја хора у античкој и новој драмп има разлике. Античкој драми ин је неопходнп пратилац, песнпк га је нашао већ у природи самој, те је бпо вшпе неки прпродпп орган, с(он је бно пос е-