Delo

104 Д Е Л 0 дица већ песннчкога облика стварнога живота. У новој драми он постаје вештачки орган ; он помаже сгварање поезије. Нови песник хор више не налази у природи, он га мора песиички да створи и уводи, те мора с Фабулом, коју обрађује, такву промену да изврши, да се враћа у детињско доба и онај прости облик живота”. Задатак је пак хора. «да се рашири над оним, што је грозило и што ће доћи, над оним далеким временима и народима, над оним, што је људско у опште, да би тако извео велике резултате животне и изрекао поуке мудрости . . . Ово « ф преношење у реФлексије чини он целом маштом својом, с одважном лирском слободом, која на високим врховима људских ствари шеће корацнма божанским — и он то чини, праћен свом чулном моћи ритма и музике у тоновима и покретима . . . Према томе пречишћава трагичну песму, одвајајући реФлексију од радње, па је баш тим одвајањем испуњује поегском силоми. Тако хор уноси живота у језик, али и мирноћу у радњу, јер за време реФлексија хорских прибира се гледалац и представљач. Пошто тако хор представ.па масу народну, која резонује, он је у антици неподељен, једна целина, али има већ и у ње нодељених хорова (особито код Есхила). Ова нодела на двоје и њихова међусобна препирка налази се и код Шилера, као што он то сам признаје, само онда, када суделује као ирава особаи. Овом деобом постизава боље характерисање браће, пошто делови хора носе увек характерне особине једнога брата, коме они припадају. Старији хор је умереније ћутљивије природе, млађи жустар п жесток, и тако се оба прилагођавају својим господарима. И само с те тачке донуштено је једино одступање у употреби хора. Са свим је друго питање, да ли је било потребно увођење хора у модерну драму и да лп је у њој од онога значаја, који је имао у античкој драми. Номенусмо раније, какав је задатак имао хор у антици : видели смо отуда, да је нредстављао особу, која све саветује и о свему расуђује. То је у античкој драмп било преко потребно, где су особе радиле са свим по изреци судбине п боз икаква трага личнога уверења, где се. дакле, п нису могле лично упуштати у расуђивања и резоновања. Ту су карактерн с пољ.ч одређени а самосталнп карактер замењивао је хор. Друкче да како стоји ствар у новој трагедијп: овде се карактерп развијају изнутра, свеснн су свога рада и подобни су