Delo

ДРУШТВЕНИ жнвот 109 би примена закона и чиновничко кретање у опште, могло да буде само ресултат назора инстанце и у случаЈевима кад су тн назори несавесни, па ипак примена тих назора да иредставља облигатни смисао закона, којим треба да буде руковођено вршење службе у даном тренутку. У колико бп прпрода властн, коју инстанца иредставља, била према свом устројству, внше политнчка н самосталнија, у толико би било веће опасности, да њени назори, које у службу уноси, буду више }^дешени,. да служе политичким циљевима, него ли правом начелу, по коме се служба државна, у јавном интересу треба да врши. Ово зато, шго би њен понолптичкп ингерес, запостављао задаћу, у колнко год би то бнло иравно могућно, кад год бн се истинско вршење те задаће косило са њеним нолптичкпм смеровима, дпктованим њеним иолитичким интересима. Због тога је нотребно. да у организацији одпоса појединих надлештава, која су, због истоветпости циља и службе, дисциплински везана, лежи сва потребна гарантпја, која ће одстранити такву превласт инстанце, а иотребу њеног утпцаја свести само на нраву меру нотребну да јаче обезбеди вршење службе у правом смислу речи. С друге опет стране, у организацији потчињених надлештава, морају се налазнти довољне гарантије, да се самосталност тога надлештва може кретатп догле, докле је потребно иа да се сузбије незакони утпцај инстанце, кад год има разложне вероватности, документоване на један ауторитетан начин. да је служба потчпњеног надлештва сагласнија закону од службе, коју гледа да утисне иревласт ннстанце у даном случају. Органнзација овог дела дисциплине, припада устројствима и поступцима законским за поједнна надлешгва, јер она има да среди односе више надлештава у строго службеном слиелу, у смислу примене сличних дужности, због сличних циљева, којима су та надлештва намењена. II, ми смо само начелно додирнули, какав тај однос у опште треба да буде. Наравно, да је практично извођење тих начела доста тешка ствар, али није немогућна. Нама није био цнљ, да овом раснравицом изнесемо Формални образац, који 6u бно намењен непосредној практичној употреби,. но само главнија начела, на која би донекле требао да се наставља такав један образац, у колико се на чиновнике односи. Ну сем поменутог дела дисциплине, као непосредне надзорне власти,. постоји и други њен саставнп део, као дисцпплинска власт у ужем смислу речи, као лични однос нравне међусобне завпсности, санкционисане нравом кажњавања. Непосредније осећање еФекта, што примена власти ове оставља код чиновника, јер захвата његове битне интересе, којп му стварају сав пнтерес учешћа у државнрј службп. сасвим је наравно, да представља јачу опасност за потискивање самосталности чпновника, од употребе оног првог дела дисцинлине, као службеног надзора. Али баш и као мера за савесно вршење службе, као природан ресултат и потреба везе, што нх надлештва међусобно имају и циља коме служе, потребно је одржатп ту везу на угледној, санкциониеаној висини, — мерама, које та иотреба и значај јавних ннтереса треба да одредп.