Delo

Д Е Л 0 110 Кад CToin Факат, да су оба ова обзира потребна, онда се не сме дозволити нингга, што би допрпносило ца та веза ослаби, а тако исто не сме се уиотребити ништа што из нрнроде те везе, ценећи ову строго са гледишта интереса правилног вршења закона, не истиче као погребно, а нарочито, што примену те власти не би ни у опшге правдало оваквом везом, нпти се на њу наслања. Ова поставка треба да објасни, да дисциплинска власг. и као казнена u као надзорна, прппада у главном редовним претиостављеним властпма, организованим по начелу сличности послова — службе. Начин и мера примене ове власти не могу ићи дотле, да у место иснравке односа, који треба да руководе будућа пословања, ствара нарочити иротивни мотив, којим би се подсгицало несавесно вршење службе. Употреба казпене дисциплинске власти, мора бити оправдана јасном повредом, дужностн, и у том смислу, на чиновника дејствоватп само као заслужена иоследица. у напред законом предвиђена. Она, у колико бп према својој садржнни била матерпјалне природе, не сме но величини ићи дотле, да јаче иоколеба опстанак чиновника за време службе, јер би у таквом случају могла да буде разлог подстицаја за незаконо прибављање средстава у Форми неправилног вршења службе, те бп у место лоправке, доносила само нротивне, штетне последнце. Из тога се види, да казна мора имати строго иоправни карактер, и да такав карактер треба да носе све дисциплине, које представљају ираву дисциплпнску власт. Због тога казни поправне ирироде не треба да буде места, кад је чиновник природом учињене кривице изгубио маиједну од основних ногодаба, којима се условљава његов чиновнички положај, јер посљедица таквога стања, мора у првом реду да буде губитак права на државну службу. Како дисциплинска власт има да служи као санкццја за савесно вршење службе, то је сасвим природно, да најјача дпсциплпнска власт према чиновннку треба да б}где његова највпша надзорна власт, јер јој то право намеће њена дужност, да буде чувар и контрола да се служба иравилно вршн. Али, због претпоставке, да је она услед веома честих, чисто службених односа са извесним нотчињеним органом, у лакшој могућности, да ти односи добију евентуално лични карактер, u да овај смета потпуној објектпвностн њенога држања. као u због претпоставке, да ће она махом као политичка власт уноснги у службу и своје односе, u утицај намењен нолитичким циљевнма, те зато, да се она неће руководити строго ни законским мотивима у унотреби права дисциплинске власти, органисација ове власти и као надзорне и казнеће. мора имати довољно гарангије, да се она не изметне у самовољу. Ето, то је ЈЈазлог, што примена казњ не дисциилинсне власти у свима озбиљнијим слу чајевима не може ирииадати највишој редовној иретаостављеној власти у том смислу, ди она буде у том односу уједно и иоследња инстанца.