Delo

Д Е Л 0 112 самостално прнмењене дужностн, нрема једној врсти службе, а махом и према истим органнма, корисније своју дужност вршити, потребно је, да служба ннспекције буде тако организована, како на њу неће бнтп u другог утицаја, сем онога који излази из њпховог иравог позива. Због гога, ово начело мора бити санкцпонисано, с једне стране строгнм кажњавањем злоупотребе, а с друге оиет потребном самосталношћу и незавнсношћу иоложаја према оној дпсциплинској власти, чијем ауторитету служи. Да оваква инспекција и у ствари донесе корпсти, она мора расиолагати свима оним правима, која су нотребна да њен ауторитет зајемче баш с те стране, што ће ресултатн њене цримењене надлежностп правно имати пзвесне важности, иоследице, без обзира на сваки могућни утицај. Оваква важност пнспекција мора се обезбедити, и у односима према самој највишој, редовној власти Начело за регулисање ових односа, по свој прплици, морало 6u се изразити у границе и санкције тнх г])аница, нреко којих претпостављена власт, не би могла важност, иначе редовних посљедцца од радова инспекцнје да негира; а у оквиру којих, могла бпг и то само на довољно зајемчен начин и са разлогом, да осумњичи, u да као облигатни ресултат прими рад друге инспекције, која би се нарочито но строго предвиђеним правилима, за такав случај накнадна ревизнја образовала. Ауторитетност рада ове последње инспекцнје, морала би се још јаче извести санкцијом њених права п безусловном правном вредношћу ресултата њених радова, у свима односима у којима је надлежно дејствовала. II.II. Као што смо видели, дисциилина је упућена или циљу, да зајемчи нравплно вршење државне службе, или циљу, да ауторитет чпновника стално држн на виспнп, коју тражи сталност н велики интерес његовог ноложаја. Због тога дисцинлина не може садржавати у себи ништа, што је за те цпљеве страно, што им не служп, а нарочпто шго би могло остварењу њиховом да смета. На таквој основи, образложене поставке о блпжо1* природи и органпзацији начела, која треба да буду саставнп део организације дисциплинске власти, треба да укажу на иотребу, да. дицпплпне среде све односе надлештава, која стоје у међусобној дпсцпплннској вези, тако, како ће свака од њих u моратп стварно да служи заједничким циљевима државне службе. Због тога не сме се у организацији те властп дозволитн никаква пропзво.љност, која бн цравно давала могућност, да се ти односи ма и најмање врше с другпм цнљем или у ошпте на начин, којп би нраву задаћу те властн шгетио, или бп јој се протпвио. Са тпм у вези, саставнп део дисцнплпнске власти не може бити и право на нремештај чиновника из једне врсте државне службе у другу јер нису нретиоставком, која се наслања на наше раније гледпште о