Delo

ДРУШТВЕНИ живот 113 способности, као основном елементу, за оцсну употребљивоети у државној служби, ми смо видели, да је чиновник самим тим, што је орган једног надлештва за то надлештво по својој сиособноети и највшпе употребљив, те је по службу штетно кажњавати чиновника премештајем у другу врсту службе, за коју има мањих снособности. Таквим ностунањем у ствари би се постигло супротно дејство од онога, које је казни намењено, јер у место поправке чиновннка у смислу његове будуће корисније употребљивости. оштегила би се државна служба. Због тога, оваквим премештајима, као казнама, не може бити местау начелу. Ово онет објашњава да премештај у другу врсту службе, треба да буде ресултат само његове доказане употребљивости. Ну и оваква пракса у колико би иначе, ио квалиФикацији чиновника u осталим условима бпла правно могућа, не би се смела вршити и онда, кад се тпме чиновничкн положај погоршава, па он на такав премештај не би пристајао, а имао би све потребне услове положаја у комс се дотле налазио. Ово зато, игго бн се чиновник, без разлога, који би имали основа у његовој кривици, доводио у теже прилике, а то значи, што би се такав акт могао са гледишга иоследица да сматра и као казна. Зато треба сматрати као оиравдано правнло, да чиновник таквпм премештајем не сме ништа да U3iy6u. Нзузетно може се такав премештај дозволити без ограничења само у случају иравно доказане неупотребљивости у дотадашњој врсти службе, под претпоставком да он има доказанејаче погодбе за употребљивост у оној врсти државне службе, којамује намењена премешгајем, јер у таквом случају, чнновннк ни у опште нема право да положај са кога је кренут и даље задржи. Пста је основа наших назора, које имамо и о акту отпуштања чпновника. Овај акт, као казна дисцштлинска, како ми дисциплинске мере и њихову прпроду према обележеном гледшнту разумемо, не може се ирименптп. Истина да је дисциплинска власт позвана, да употребљава све нотребне мере ради правилног вршења службе и одржања чиновничког ауторитета, али смо видели и то, да, баш у интересу тпх циљева, она не може имати права п на овакве акте, нити је опет у природи тих мера да иду даље од тежње, да поправком чпновника зајемче будуће боље односе службе. Међу тим о задатку такве поправке, нрема основном начелу о употребљивоети чиновника, не може бити речн онда, кад је чиновник, било кјшвицом, било ма на који други начин, дао разложно уверење државној власти, да је он изгубио једну од основнпх ногодаба за државну службу у смислу његове даље корисне употребљивости, и да је само за то пзгубио право да се у њој и даље може налазити. Према овоме, отпуштање чиновннка по казненом основу, мора да се наслања на несумњиве доказе или разложну законску претпоставку, да је чнновник нриродом учпњене крпвице констатовао даљу своју неподобност за државну службу. Које су то кривпце, у којима би се отпуштање, као доказана неподобност, нримењивало, ми не ћемо ређати ниги нам је то у задатку, само пх карактерпшемо начелно, да оне у оиште треба разДЕЛО IV 8