Delo

360 д е д о пиши, пиши, пиши! а онај без гвожђа, иде овамо и онамо и ником ништа (он се још више наљути.) Неваља то никако! Онога ти у апсу, а онима кажи: нећеш, па мирна Бачка! Овако: шта овај, шта онај, свет чује, а срамота ? . . . а ?. . . можда је то на пример син, па он краде, а отац овамо крије главу и бежи од света . . . Је л’ то право ?. . . Није . . . није никако! Али ту му се угаси сва срџба и он невесело затури главу у руке и ућута. Помислих : шта ли је то с њим ? Да ли је то туга за прошлим временом, која се тешко са новим добом мири, или је помућена савест, али ова мирна и убијена душа, тешко да има греха, који би га изнео из ове утопљене и загушљиве собе. После опет подиже главу и погледа више мене. Хтеде видим, нешто да каже, али се, и то видим, уздржа, и све се то сврши што брзо пређе преко собе, убаци један пањић у пећ и седе као пре. — Све је сад друкче, мој брате . . . све ! (он ту отресну рукама). И званије и сељаци и господа . .. Све је сад дошло некако натрашке. Кад сам ја некад служио државу, онда ти се знало свему реда т. ј. и закон и ред ! Ко је старији, зна се да је старији. Види се већ: сед, овако иде (он подиже гордо главу), носи штап с белом коском и личи, да је нешто . . . А млађи?... Они према себи и плати да кажем, живе као млађи . . . Нема ово н оно, а има то и то, већ према себи н плати кажем. А сад ? ! ... Ехе ! . .. Сад ! Ко је онај старац с белом косом и што иде онако погнуто ? . . . То је практикант... А оно дете с оном капом?... То је начелник! Какав је то ред и шта је то ? . . . а ? (ту се живо испрси на својој столици и поче много гласније да говори). Па се пре и пошговали старији. Је л’ он старији, а ја осећам где ми миле мравци овуда и стојим, стојим . . . као ова чаша ! Он говори нешто, а ја само стојим и трепљем. А памтила се свака реч .. . свака реч ! Нема ту да кажеш, оде нешто у залуд . .. Видиш ти, мој брате, био је онда неки господин Прока, по званију начелник и човек . . . охо ! . . . човек! Кад он уђе, а ми сви ћутимо, као мншеви, ћутимо тако, а стојимо овако; а он ?. . . Он ништа, само нас овако погледа и оде. После мн један другом намигуј очима и то ти је све ! Да знаш ко ти је госа ! . . . а ? А кад напише нешто, исти тај господин Прока, очи од тога да не одвојиш.