Delo

РОЖДЕСТВО ТВОЈЕ 361 Слова све овака (он састави кажипрст с врхом од палца), па везе ли, везе. Читај близу, читај из даље све ти је једно . . . А сад ? . . . Сад : боц, боц, боц ! пола знаш, пола не знаш, а новине пишу, пишу ... да бо’ме да пишу, кад нема њих. . . њих ! . . . Ех, да ми је да се дигне само један, па да каже само: добро јутро; ништа више, само добро јутро . . . Аха, а сад ! ? . . . Где ћемо сад . . . Где ie начелник ? . . . побегао . . . Где је онај други ? . . . побегао и он ! (он уздану одистински) Ама то нема! Видим одмах, да се сиромах чичица одавно преселио у прошлост. а да о свачему суди са оним пређашњим назорима, али и без некадашње снаге. Поменух му једном „дух времена“, ал’ га то још више дарну. — Како време, рече љутито : и то друго ! ? . . . Све је то само за то, да ми пронаднемо ... да про-па-дамо ! . . . А зар није боље, да се зна ко је старији и ко је млађи и да син поштује оца ... а ? . . . Што кажу : сад је време за књигу и таке друге ствари . . . Шта је то и шта се најпосле тамо учи . . . тамо у школи ? . . . Шта ?. . . Ништа, брате мој, са свим ништа! Чита књигу, не знам, како се каже, и то ти је школа и то ти је наука . . . Нема сад више оно : „чти оца твојега и матер твоју“. . . Аја ! . . . и ту је натрашке и ту је наопако . . . Зовнем ja дете, на дела мали : „Вјерују !“. . . Не зна. . . Дела „заповеди Божје“ .. . оно се смеје . . . Па шта ти, бре, знаш ? ! .. . а? — он одмахну презриво рукама и рече с пуно неугушене горчине : зна да не ваља! И, разуме се, чичица падаше у све већу ватру. „Све ми је, рече после, све ми је наопако, него пре“, а говорио је без одмора, само, што га ракија подсећаше и на себе и на мене, али и тада чини ми се, он у мени гледа нешто, као неки предмет и неку ствар о којој води рачуна само у толико, што јасно види да није сам ; ииак он би можда говорио тако и да ја нисам ту. Та, видим лепо, бојао ме се нншта није. — На пример, молим ја вас, брате и господине, шта је сада и сам поп . .. поп, који оћеш ?.. . Није ништа ! ... ире кад поп служи службу, а он се клања, клања, иа све чини рукама и овако и онако, а сад ?. . . како шта ?! Ил’ га чујем, ил' не чујем, и . . . готово ! . .. Камо сад оно редом све, до краја ?. . . Нема ! А шта имаш то на глави ? . . . Шешир . . . Шта ће њему