Delo

РОЖДЕСТВО ТВОЈЕ 363 добар, а син . . . син неваља ! . . . Чији си ти брате ?. . . Ја сам тога и тога, зна се већ : поштен човек, уредно прима плату, а син ?. . . Син! . . . Син не ваља! . . . Не-ва-ља! (ту скрши прсте од руку, саже дубоко главу, ал’ ја опет видим, да се намрштио. После се исправи, погледа ме, али не да ме нарочито види, но што сам био према њему и поче, као да се некоме иза мене обраћа, иоче, тужно и лагано да говори: Ето сутра, Рождество, празник, весеље, а ја ? . . . А ја се бојим ветра кад дува, бојим се и кад који прође и кад не прође и то све због њега . . . Ако ме неко гледа, мислим се, што ме гледа, мора да није добро, а ако ме не гледа, зар мислим да је боље ! ? . . . Па и ови путници отуда . . . све ми се чини, вире из кола и показују руком на мене, а ја знам већ за што, знам тако ми Бога, знам ! — Он уздану јако, сркну мало из чаше и спусти je на сто, али руку своју не одвоји од ње. — Писао ми — настави опет — писао ми неки дан један мој човек отуда . . . из Београда, па није добро . . . Све што каже не ваља, па не ваља : «пробај, пише ми, да га још један пут сачуваш“. . . Како ћу га чувати ? све сам му дао (он раширн руке) све !. .. Да идем тамо, куд смем и шта ћу ? ... Него чекам тако, шта ћу дочекати ! ? Па чим стигну те новине, а ја дркћем, дркћем, једва слова видим и чим виднм велико кмисљете,” а ја сав овако . . . затресу ми се и ноге и руке .. . све мислим то је он . . . то је мој несрећни Марко . . . мој син ! (Ту се ухвати обема рукама за главу п готово зарида). А што да је такав, зашто дајетакав?! Ако јесиромах, није то каква срамота . . . сирома’ си, па седи и ради . .. ради макар мало, а он неће . . . Не ради, а живи. Хоће каа>у, хоће капу, па онда држ’ за туђе и после удри лисице на руке, а новине пишу ли, пишу ! . . . То је, кажу : син Влајка поштара. Шта им је Влајко поштар крив ? . . . Што не пишу, кад све знају : отац му је добар, а он се изродио, него, ко зна и какав му је отац! . . . Веле: неће ивер даље од кладе ! Зар је то право, је л’ то право ? Њему паде рука на колено и он је не подиже. — Е, да сам ја то пре знао — рече готово пакосно — ја би’ њега још у колевци за гушицу, па ту! Ако је то грех . . . не марим, што је грех!