Delo

НА РАСТАНКУ i. У тишини дан пролази; У тишини поље снива; А уморно сунце слази, За даљна се брда скрива. Ледени су зраци давно Оставили поље равно. А прохладан ветар вије Увенулу горску траву, И кроз голо гран.е бије. II проноси свуда страву. На земљи се живот гаси, Изумиру песме гласи... II. По том пољу самац блудим, Остављајућ’ места мила, У леденим носећ’ грудим1 Тугу, што се с јадом свила. А са сузом уздах лети, Милих места да се сети: Ту, под брегом у долини Где мирише пољско цвеће, Када сине премалеће У самоћи у тишини. Беле куће мнрио стоје То је, то је место моје!