Delo

Н А РАСТАНКУ 369 Ту станују знанци стари И родбина моја мила; Ту су моји дани стари, Ту се моја мадост скрила; Ту су песме и весеља Кита верних пријатеља. Ах, и тада, док сам био На крилима слатких снова, Под окриљем благослова ТТТто је млади живот лио, K’o невино јоште дете, Ја зажелех тебе, свете. III. Час растанка ту је био, А ja сам га жељно чек’о: Кад бих једном полетио Широм тебе на далеко; Омрзло ми место родно, Кршна брда, поље плодно. IV. И час дође. Али тада Стегох жељу у грудима, И радо бих рек’о свима: Ја остајем овде сада. Место речи, ао’ туго, Плакао сам дуго... дуго... А позната лица стоје, Све сведоци моје cpehe, Гледају ме, к’о да с’ боје Да ме више видет’ неће; И кад ступих на пут ногом, Прошапташе : «збогом... збогом” ! И последњи зрачак сунца, На високи брег је сед’о дело IV 25