Delo

374 Д Е Л 0 двају занесених рибара, Морисо би рекао кад кад своме суседу: «Ах ! каква дивота!”, а г. Соваж би одговорио : «Ја ничега не знам бољег.” И то им је било довољно да се разуму и поштују. У јесен, при крају дана, кад би се са неба, свега црвеног од сунца на заходу, огледале у води сенке лаких облачака, кад би реку обасула румен а хоризонат се светлио као у пламену, кад би два пријатеља била као обливени ватреним црвенилом, а златила се већ пожутела дрва, која као да дрхтаху од зимњега даха, г. Соваж би погледао смешећи се Морисота и рекао би : «Какав призор !» А Морисо би сав задивљен одговорио не дижући очи са свога пловка : „Ово више вреди но булевар, a?w Чим се познаше, руковаше се живо, узбуђени што се сад налазе у тако са свим друкчијим приликама. Г. Соваж уздахну и промрмља : «Какви догађаји !» Морисо суморно и жалосно одговори : «Па како време ! Ово је данас први ведар дан у години.” Небо заиста беше све плаво и пуно светлости. Пођоше заједно један поред другога задубљени у мисли и сетни. Морисо прихвати: «Апецање рибе? ах! кака лепа успомена!” Г. Соваж упита : «Кад ли ћемо се опет тамо наћи?» Уђоше у једну омању кафану и испише заједно један абсент ; затим се опет кренуше у шетњу по тротоарима. Морисо се на једном заустави : «Још једну чашу, а?и Г. Соваж пристаде : «3а вашу љубав.» И они уђоше ио нова у једну крчму. Били су прилично ухваћени кад изађоше, збуњени као људи гладни а са трбухом пуним алкохола. На пољу је било благо. Пријатан поветарац пиркао им је око лица. Г. Соважа овај топао ваздух још више развесели ; он се заустави : «Кад бисмо тамо пошли?» — Куда то ? — Па, на пецање. — Али куда ? — Та на наше острво. Предстраже су Француске близу Коломбе. Ја познајем пуковника Днмулена ; пустиће нас лако да прођемо.” Морксота свег обузе жудња : «Лепо ; ја пристајемк. II они се раставише да узму свој алат.