Delo

УСТАВНА II ДРУШТВЕНО-НОЛИТНЧКА ППТАЊА 75А као што се из саме ове иаредбе види, правило је ово још и нре тога било познато. Али колико год је цео свет сагласан, у овом питању. да начело само призна, толико су опет, с друге стране, колебљива и иротивречна мишљења кад је реч о његовој примени. Чини се, uo томе, да тешкоћа није у самоме начелу и његовој садржини, већ у томе у којим случајевима и у којим правннм областима оно треба да има своју примену а у којима не. Али пошто се одговор на ово питање мора да изведе из саме природе начела, то смо ми опет у кругу дискусије о самом иринципу. Законодавци сами, до душе, кад мисле да могу или да. морају да одступе од тога начела, руководе се непосредним правним осећајем својим или разлозима и обзирима политичке целисходности, правичности. Далеко тежи положај имају судије, кад један закон није изречно одредио повратну силу. а опет се жели примена његова на раније правне послове или последице од њих. С тога се, при том, они морају ослањати на саму унутрашњу природу начела па из ње црпсти и обим његова дејствовања. И како се правноме такту није могло измаћи да не опази, да оно начело поред све своје апсолутне оправданостн, ипак у примени својој не може да иде на све случајеве, t i се онда помагало тиме, да се од њега чине разни изузеи,и. Колико је пак незгодно и ненаучно овако помагање у невољи јасно је. Оно је и у теориском и у практичном погледу толико недовољно, п с таквим противречностима скопчано, да је било научника који су Формално изјавили да је проста немогућност пкада Формулисати одређене опште принципе за решење овога питања (Француз Сиреј, издавачи хајделбершких годишњака). Тако је питање ово стајало. кад се за решавање његово прихватио велики мајсгор и учител^ римскога ирава Савињи. II он је, нема сумње. учинио један знатан корак напред ка правилном решењу овога питаља, ма да га није ни он могао потпуно расправити и решити. II он устаје противу тако незгоднога и рђавога средства као што је помагање изузецима. Он не признаје да је повратна сила закона нових изузетак од начела неповратне силе закона. Он тврди да и повратна сила закона исто тако може да буде-