Delo

76 Д Е Л 0 правило, као год и неповратна сила закона — према разнпм правним областима где она има да се примени. Да би ону помоћ изузепима отклонио, Савињи, пре свега, поставња деобу закона, или законских одредаба, на оие који се на стиг^ање, тековину ирава односе (т.ј. на везивање извесне правне установе са поједнном личношћу), и на оне који се односе на иостојање ирава (т.ј. на биће или не биће, или на овако пли онако биће једне правне установе). За нрву врсту законских правила, по н еговом мишљењу, вреди начело: Нови закони не могу имати повратие силе, или Новп законп не треба да дирају у стечена права. За другу врсту законских правпла, или закона, по Савињејеву мишњењу, пма да вреди ово начело: Нови закони имају повратне силе, или Нови законн могу дирати у стечена права II Савињијева теорија у овом питању дуго је имала скоро неограничену вредиост, како због великога ауторитета творца јој, тако и због тога што је она доиста нмала у себи и доста тачнога и правилнога схватања. Алп, нема сумње, да ни она није решила задатак потиуно н сасвим ггравилно. Пре свега у н.ој нема потребнога јединства које је за истинску, научну теорију потребно. Она истина устаје против изузетака, алн их не откдања начелно, са свим. Она управо своди изузетке у један општи изузетак, или у јсдну класу изузетака Сам нак изузетак она не отклања. Могућност повратне силе закона у извесним случајевима треба да потпче из самога начела неповратне силе закона, и из једне опште правне идеје без обзпра па разне правне области; јер, као што ћемо, доцније, вндети, ње може бити и у приватном (прва врста закона по Савињијевој подели), као и у јавном праву. Савпњијева подела управо је, у суштини својој. она стара п нарочито Француским цравницима обпчна Формула: да оне одредбе закинске које су јавнога карактера. које пду у јавно право, имају повратну силу; јер mi сам поставља као правило: да они закони који долазе у јавно право, којп су принудне, апсолутне природе. дакле, јесу закони о бићу права или какве правне установе.