Delo
77
УСТАБНА II ДРУШТВЕНО-ПОЛиТПЧКА ПИТАЊА Али, ма да је то тако, Савињијева теорија опет представња један важан напредак у решавању нашега питања. Она казује шта је карактеристично и шта је заједничко тим законпма. и законским правилима, што иду, по правилу, у јавно право, те казује да је то биће права или правне установе Она стару, француску Формулу, ближе одређује, даје јој унутрашње правно обележје и преноси је из области основа и намера законодавчевих у објективну природу самога права. Сад већ знамо, да један закон може имати и има повратну силу не но основима и иобудама, са којих је издан, него по ономе што он одређује, по природи права које регулише. Савињи још даје и згодно име свима оним законима, или закоиским правилима. где воља појединца не може ништа да мења, — иринудни или аасолутни закони. Остале законе, где воња појединца улази као један важан Фактор. где она може да уговара и тим сам закон да мења, он зове иосредни закони (vermittelnde gezetze). После Савињија у Немачкој Борнеман је поново подвргаоисиитивању и анализи питање о повратној и неповратној сили закона, означивши Савињијеву теорију као недовољну и непотпуну. По Борнеману код овога питања главна н пресудна мора бити сама намера законодавца. Он, дакле, поново баца питање нз чисто правне сФере у СФеру законодавну. Да се, пак, тпме решење питања ни мало не помиче напред, и да се на том терену у опште никакво решење не може наћи, лако је увидети. Пре свега ако би судија стајао под владом устава, у који је унесено начело неповратне силе закона, он у примени закона не би управо ни имао да се осврће на намеру законодавца, него бп морао по самој природи дотичног случаја решаватп у колико нови закон днра у иравне одношаје што постоје и тиме бп морао он чак и изречну наредбу законодавца ограничавати. Друго наука мора гштање тако да реши, да се њнме и законодавац може да користи с једне стране, а с друге стране да се впди зашто не треба прелазити извесне граннце. А кад он тога нема, н кад му наука само каже да је он ту потпунн и неограничсни гооподар, онда ће то, како вели Ласал, до душе ласкатп његов м сопствсном велпчанству п господарству, али