Delo

УСТАВНА II ДРУШТВЕНО-НОЈШТИЧКА^ Ш1ТАЊА 79 Није се никад, до сад, било на чисто с тим : шта је управо и у чем се састоји неиовратна сила закона. За то се и лутало те се решеље ираво није могло наћи. Појам повратне силе није нншта друго, до аојам дирања у слободу и урачуњивост човекову. И према томе где iora нема, где, дакле, нема дирања у човекову слободу и у његову урачунљивост, ту не може бити ни повратне силе закона. l) Човек је у друштву слободан и треба то да буде ; и злочинац сам сматра се као слободан човек. и на том се осннва, теориски, казна. Он је знао да је нешто законом забрањено чинити, ua кад је ипак то учинио, он је слободан био да то учини или да не учини, јер је у напред знао иоследице од учињенога дела. Ако он значај и носледице дела не знп. закон га сматра за неурачуњивога. Повратне силе, дакле, не може бити, јер онда је личност у нраву законодавцу и судпји рећи: да ie закон тада био одредио шта ће бити ако се такво дело учини ја дело не бих био учинио, јер ја сам онда слободан да га не учнним или да га учиним. Осуди ли се, пак, он п нреко овакога приговора, онда се не може рећи да је ова осуда последица његове слободне воље. већ, на против, једно очевидно нреваром учињено насиље. Исто је тако и у приватноме праву, јер приватно право није управо ништа друго до остварење слободне воље аоједињца Ако се, дакле. доцнијим законом дира једна радња или поступак која је израз воље појединца, онда се његова воља онакажава. претвара се у другу, туђу вољу, и с тога је Француски правннк Тулије с правом могао назвати повратну силу закона замком коју је законодавац личности спремио fun piege tendu aux individus par le legislateur). Ma колико била велика и пространа власт законодавца, она не може никад ићи. дитле да једна личност нешто друго хоће него што је она заиста хтела. А закон х) Г. Гл. Герлшћ, у својој већ поменутој расправи у Гласнику, наводећн горње начело Ласалово, вели : да је он једнни погодио н нашао руководнн принцип у овој ствари, па даље излажући љегову теорију он недовољно истиче, рекли бисмо, и ту важну околност, да је Ласал не само поставио руководни принции него га и потпуно објаснио, рашчланио н развио до последљих консеквенца, проведавши га кроз све правне области.