Delo

Н II К 0 Л А С К 0 Б А .Ђ II Н 80 Цариград се пренаде, иохита да јави западној Јевропн. надајући се од ње каквој помоћи. Ну турске иатриоте познавали су боље сгање западне Јевропе него и Царнграђани и Срби. Јср кад султан 1453. већ беше онсео Царнград, кад га најако бомбардоваше, када се Цариград већ приближаваше наду, када Халил-паша уиотреби и последњу дипломатску вештину да одврати цара од онсаде Цариграда, говорећи на већу 27. Маја 1453. год. да ће цела Јевропа помоћи Царпграду, да ће их нротерати из Јевропе, и т. д. и завршујући беседу овнм речима: „Ја са.ч ти, Госаодару, често иута иретсказивао шта Ке да буде резултат нагиега иредузеба и често сам ти то ионављао, али ме ти никад до сад не хтеде иослугиати. Ево те сад наиослетку јоги једном молим : Одстуиимо ге да не буде црн.е и горе ! Али одмах после овога Халиловог говора, којн је учннио јак утисак на султана, излази иред султана његов зет Заган-паша, велики патриота турски, ноглавар u вођа ратоборне странке у Турској Царевинн, а велики нротнвник Халнлов. Он изговори ову беседу, која нама најбоље ноказује стање Јевропе у очн нада Цариграда : „Да ће савезннцн запада иритећи Цариграду у помоћ, ја то прос-то не верујем. Нити мислим да би се Флота из Пталије овамо појавити могла, како то неки говоре и како то нарочито Халил-паша тврди. Ти сам, Господару, врло добро знаш, да ноцепаност ИталиГе и поцепаност других хришћанских држава чине те су оне са свим немоћне. Ннкад се оне међу собом сложити не могу. Кад иосле дугих нанора и дугих преговора западпе државе најиосле и закључе између себе мир, то не бивз на дуго, и заклео бих се да бп га кроз кратко време нарушили. Н кад еу везане уговором о савезу, то им ни најмање не смета да један савезннк од другог савезнпка земљу отимље. Вазда су онп у послу око својих интрига, и највише се један другог боје. Пстнна јесте, у њих се много размишља, много тумачи п говори, али се врло мало ради. Што с вечери реше, то с јутра разреше. А кад и реше да нешто предузму, онда опет оклевају да ириступе делу; управо изигравају време. А допустимо да баш неигго и отночну, оиет не могу да раде како треба, јер се не слажу у назорима. II то још особито у ово наше време кад има међу њима нов раздор. С тога не треба их се бојати. У осталом, све да се и појави Флота из Италије, каква нам опасност отуда иредстоји кад сва њихова војска не износи не ноловнну, него ни четвртину војске наше?! С тога, Госиодару, не губи наду. Немамо узрока бојати се оиасности какве, мањ ако нам је сам Алах иошље. Буди јунак па заповедај дајуриш нредузмемо !“ ') Ова беседа Заган-пашина ноказује нам уједно и човека, који је бно вођ ратоборне странке у Турском Царству. Како је Заган-паша врло добро познавао иолитичке однос-е западне Јевропе брзо се видело. Цела Јеврона стрепела је да Цариград не падне Турцима у руке, алп су ипак прошла сва мол.акања цариградских посланика узалуд, и цар Ј) Цитирано по Ч. ДГијатовиКу. Деепот Ђурађ БранковпК, II, 211 и 212.