Delo

90 Д Е Л 0 и многи од великаша u „веру променише“ само да задобију заиад да. помоћи пошље. Обећа и паиа, обећаше и хришћански дворови, алп све то остаде само нусто обећање : Друга половина ноћи између 28. н 29. маја решила је даљу судбу Константинова града. Кад ограну мајско јутарње сунце 29. маја 1453, те разли своје злаћене зраке по обалама БосФора, не затече у животу цара Константина. Турци беху господарн Цариграда. Глас о томе муњевитом брзином иролетео је с једног краја Јевроие на други. ЈевропаЈе задрхтала од силе, која се утврди на обалама БосФора. А шта је онда остало малој Србији и Ђурђу ? По својој дипломатској снособности, по богаству, а ириликама притешњен, Ђурђе је био најоиаснији непријатељ за Турке. То је врло добро знао султан Мехмед II. Баш за то, што је то добро знао, наумио је да једном сврши и са Ђурђем и са његовом државом. По новратку султановом из Цариграда у Једрене дођоше вазални иосланици свију држава хришћанских, да му честигају успех и победу и да обнове мир. Између осталих ту је била н посаобина Ђурђева. Султан је примио и Ђурђеве носланике, н није им крио колико је бно незадовољан са понашањем Ђурђевим.1) Своје незадовољство ноказао је тимег што је одмах још од посланика Ђурђевнх тражио да му Србија плаћа већи данак. Поред тога султан је тражно и неке градове да му Ђурђе преда, па како изгледа ништа мање него Смедерево u Голубац.'2) Положај Ђурђев био је врло тежак. Најпосле данак je могао иовисити, али предати градове нпје никако могао, jep би тим актом бнла сваколика његова државничка радња завршена. Тражио је пзлаза, и ма да је познавао прилике западне Јевропе исто онако као и Заган-паша, опет силом неприлика, Koje га окружаваху, морао се ослањатн на западну Јевропу, јер на другу страну нија имао куда. Надао се да ће му занадна Јевропа помоћи да се н овај иут одбранн од Турака. Тим пре могао се надатн, што је тадашњи наиа Никола живо радио на организацији општег креташког рата против Турака. Тражења султанова Ђурђе је врло добро схватио. Пли да нреда градове, или да прими рат, који му нуди султан. Тешко и једно п друго. Једно пуно понижења и срамоте а без икакве наде ; друго иуно ионоса, 1унаштва п поштовања. II као Србин п као дипломата Ђурђе је морао нримнти ово друго, јер му је давало бар неке наде. Још на српском сабору 1451. год. појавнла су се разна мишљења о томе какав ноложај треба Србија да заузме према Турцима. Једна странка била је ратоборна, која је тежила да се користи смрћу Мурата II н та је била нротивна Ђурђевом примирју, које је овај тада закључио са младим султаном Мехмедом II. Нема сумње да је ностојала п друга странка, која је тежила миру, ц која је за онај мах ногнуно одобравала. !) МпјатовнК. Деспот Ђ. Бранковић, II. 213. *j lbid. стр. 215.