Delo

Н 11 К 0 Л А С К 0 Б А Љ II Tv 91 постунак Ђурђев. Али над Цариграда није узнемирио само Јевропу, нсто је потресао сваки нерв у Србина, који је још мислио на одбрану Србије од Турака. Ратоборна странка у Србији сад је добпла нревагу над оном другом п једва је чекала да се огледа са Турцима. У овој ратоборној странцц, изгледа, као да је била већнна војвода десиогових, и већина. државннка, којимаје ненресгано лебдела пред очима мисао о ослобођењу. Тако је мислила ратоборна страпка. А маса народа ? Маса народа била је мученик, који се мучио свакојаким мукама. подносећи терете п издагке око подизања разрушених зидина градских, око снабдевања градова храном, оружјем, муницијом п других сирава за одбрану. Али та маса већ је једном осетила терет несреће и беде турске најезде, видела је ужасе јаничарске. жргвовала је хнљаде сннова u ћерн, п осетила болове од скорпиона и других бичева, па хтела не хтела морала је поћи за ратоборном странком и поднети све наноре око издатака потребних за одбрану земље од неиријатеља. III. Крај године 1453. и почетак 1454. — Ђурђев одлазак у Угарску. — Поход султанов на Србију. — Образовање две војске на југу Србије. — Скобаљић за ВЈ)еме нада Острвице и онсаде Смедерева. — Скобаљићева победа над Турцима код места Кислина. — Скобаљнћ носле битке код Кнслина и његова погибија. — Летописи и народно нредање о смрти Скобаљићевој. — Скобаљић као човек и као војвода. — Још августа 1451. видимо Ђурђеве иосланике где долазе у Једрене u предају данак султану, што значи да је Ђурђе пристао на већи данак, а платпвши тај данак самим тим речено је султану да му не може градове уступити. Турски историк Сеад-едпн јасно вели да је Ђурђе одбио захтев да градове уступи u да је у том смислу послао порги „безобразан одговор u своје дрске руке иоднгап на границе верних u испадајући на јавне друмове почео зло да чини; и joui нарочито затворио друм који води из Скоиља у Приштину, тако да нн послани (званично) ни иутнпци не могоше ни тамо отићи ни отуда доћи са дрскости његове“.') Ово оиет тврди да је Ђурђе чим је одрекао предају градова преко својих иосланика, одмах затворио границе и поставио страже по граници да га не би Турци изненадили. Цолу зиму 1453.—1454. године Ђурђе је провео у Србнји и иринремао се за рат, који је неминовно морао настунити с пролећа. Шга је деснот радио те зиме не знамо непос-редно, али се то може закључитн по његовом раду с иролећа 1454. годпне. Ратоборна странка сад је добила широко поље за свој рад. Па и сам Ђурђе био je сад на њеној страни. Према доцннјем р: ду Николер Mnjaroeufi, Деспот Ђ. BpaHKOBnli, II. стр. 218.