Delo

E, тако je to, кад je ко срећан, рече он горко ; a зашто ? Твоја je сва заслуга, што нз тебе дневно памузу крављачу мдека, a y самој стварп каква мп je то заслуга? Твоје мдеко поклољено тп je. оно од тебе не завпсп нп најмање : добро те хране тп дајеш доста мдека ; почну л’ те рђаво хранптп тп ћеш престатп с мдеком. Ta тп копитом о коппто не ударпш, да што газдп послужпш, na гле како те награђују / A гле ja сам од себе, motu proprio, лајем и дан п ноћ, не доручам као другп свет п не доспавам ; којп пут п пролукнел од неспокојства, na бар једно бренде да мп обеспше ! Ево тп, да рекоше, Трезорка, знај, да тп ce уважавају труди ! A ланац ? допаде стрвуља y одговор. Ланац ? ! Тек ту он разумеде. До тога часа он ie мпедио, да je ланад ланац, a јакол ce показа, да je то 'Kao некп Франмасонскп знак. Да je он. дакле, награђен ]oni y почетку, награђен joui кад нпшта нпје засдужпвао. II да му одселе ваља само за једнпм жудетп : да му старп. зарђанп ланац (једаред га je већ и прекпнуо) скину п купе нов. којп je мало појачп. A трговац Вратплов као да je прпслушкпвао његову скромну частољубиву жељу, na y очп самог рођеног дана Трезоркпног узе са свпл нов, дпвно скован ланац п прпкачп га за Трезоркпн лптар. Haj, Трезорка, лај ! A on ce даде y onaj добродушнп, пунп лавеж, којпм лају псн, којп не разлпкују своје псеће благополучносхп од непрпкосновености албара, коме их je приделила газдпна рука. У опште, Трезорка je жпвео славно, премда, наравно, од врелена на време, нпје могло да прође п без огорчеља. У свету nácá, псто као п y жпвоту људп, ласкање, дошаптавање п завпст често пграју улогу, која пм нпкако не прппада. Нпје једаред морао Трезорка да осетп, шта je убод завпстп ; no он je бпо свеетан пспуљене дужностп п нпчега ce нпје бојао. II са његове стране то нпкако нпје била уображеност. Ha протпв, он je првп бпо готов уступптп своју часх п месхо ком драго новојављеном шарову, којп би y погледу несакрушшшстп доказао своју надмоћност. Зар je једаред on ca узбуђењем размпшљао о томе, ко лп he га заменпхи y оном тренутку, кад схарост шш смрт учпни краја његовој неуморносхп. Но, јаој ! y чптавој големој зјалп охрданпх п пзлајанпх паса, који жпвљаху na Жпводерцп, on, no својој савестп, нпје налазио ни једнога, на кога бп са убеђењем могао пружпхп руку п рећп : ево мога прејемника! Te кадгод бп сплеткп падо на памех, да Трезорку no шхо no то понпзп y очпма трговца Вратплова, ona je свагда долазпла сммо до једног no њу ca свпм непрпјатног резултата, aна mie обелоданпла бп општу оскудпцу псећпх талената. Впше пута су ce завпдљпвп шаровп, п поједпнце п y омаљтг гомплама, скупљалп ua дворпшту трговца Вратплова ; ту бп ce понамешталн мадо подаље n изазпвалп Трезорку na утаклпцу. Ту бп ce подпзадо тако псеће урлпкање, од кога ce сва долаћа чељад препадала, но које-

462

ДE Д O