Delo

то Хорацпјо“, последњп одговара : „део његов“ ! II допста je ratio део од „Horatio“. Ako још узмемо на ум, да je Хорацћо насликан y трагедпјп као лпце које y све сумња, које непрестано слуша само разум, које до последњега тренутка појаву духа сматра као Фантазију, a сам дух као плузпју, те га друкче н не зове него „it“ (рно ) ; ако ce. даље, сетшш речп Хамлета к другу Хорадпју y 111 акту : „дај мп човека кога страст не би начпнпла робом, п ja ћу га сакрнтп y светпм недрпма моје душе као што сам п тебе сакрпо“ мп морамо признатп да je Хорацпо олпчеае разума, ratio. Бар y целој трагедцји реч „Horatio“ упохребљава ce готово свагда онде, где ce оно, no смислу, може заменити речју ratio, прпдајућп му свагда значење ошхроумне двосмпслености. Исто je тако и име Клавдија римско име, које носи данскн краљ y храгедпјп. II допста целом прпродом својом он оиомпње на онога Елавдпја којега je наслпкао КорнелпЈе Тацпт; п оно што говорп Бекон y својој Историји живота u смрти о римском Тпверпју Клавдпју Нерону сдаже ce реч y реч с Клавдпјем y Хамлету. Бекон. нпр., пшпе ; „Тнверпје je жпвео две године више (од седамдесет шесхогодшлњега Августа), бпо je човек с „неповрахшш чељустича“ како ce пзражавао Август, тј. одлпковао ce промпшљенол п сплном речју, бпо je крвбжедан, ппјанпца. рачунао je страсти као днјету“. Исто je тако реч краљева y трагедијп вадувена адп силна, он има на савестп братоубиство, п он заповеда да ce убпје његов спновац, гшјанпда je п човек који ce предаје страстима. Хамлет je појехски израз идеја Беконових о духу п телу човекову y оличеним сликама. Сам дух јесте „дух- оца Хамлетова. Погледе о духу исказују Хамлех, Мардело, Бернардо, Хорације, a и смерни Францпско y коме Борман гледа самога штсда Франдиска Бекона. У науци о телу Бекон (Magna instauratio sientiarum. књпга IV) разликује : здравље лепоху. снагу п задовољство. Према тој деоби он разликује и чехирп, науке : медицину, косметику, ахдехнку ц науку о задовољсхвима (voluptaria. quam Tacitus apellat eruditum lusum). K медицпнп он, радп веће проcxoxe y деобп, прибраја п учење о соковпма, дпсању, сну, посханку, велпчпни, добу ихд., једном речи све оно што ce данас рачуна y физиологнју. Космехику или науку о лепоме он делн на истпнпху п лажну. Атлехнка има исхо хако своје одељке. Учење о задовољсхвима обухвата собом огромну обласх. где долазе п : музика. жнвоппс, поезија, сценпчка вешхпна. У трагедијп Хамлет имамо целу ту деобу Беконову. Тело одичава собом Герхруда. Она je жена духа. грсшно тедо, на коме лекар Хамлет вршн духовну вивисекцију, непресхаио помињућп y својпм упоре-Iјењима разне делове тела. Медицпну одичава, опет, Хамлех, озбпљан u меланхоличан Данац (Severinus D anus), уиравитељ (кнез) адскога осхавпшха, човековога тела лекар. Он je син бога сунца, као и Ескулап, којије лечење пронашао. Он, дао шхо смо већ помињали, исказује мисли Бекона и Северина Дана, данскога лекара, који je y свом делу Idea medicinae philosophicae објаснио сиирихисхичку теорију Парацелзову п препоручио прнродне науке као основу медицпнп. Косметику или науку о лепоме олп-

471

ШЕК-СПИР ПЛН БЕКОН