Delo

106 Д Е Л 0 Шт : „Сумња. што је дала повода увреди, била је незаслужена и неправедна, јер одношаји ваши, т.ј. господцна Ратншнева, снрам лица, које^ ... Господпн проФесор јамачно разуме о коме је реч“ . .. Спрам лнца, које“ .... Белоз. (гневно устане): Доста! Молим вас станите ! Овде не сме бнтп речи нп о каквом лнцу.... И ја захтевам да ви то нцкад u нпгде вшне не сномињете. А, дакле то је што хоће од мене господнн Ратпшчев ? Шт: Да, господине проФесоре, пли.... Белоз- (иуекида га): Знам .. . Можете му казатп да прпмам двобој .... Шт: На тај начпн вц се одричете правдања пред господином Ратшнчевпм у предложеној вам Формп. (Белозеров крави иокрет) Онда госнодпне ироФесоре, ми смо своју дужност пспунплп. (Поклоне се) Bu пмате нашу адресу, но којој ћете изволети послатп ваше поверенпке данас у трп сахата.... Господпн Ратишчев хпта да се крене у пностранство. Част нам је, господпне проФесоре! (Оду. Белоз. (са.ч) : Дакле, ја сам прпмпо двобој .... Ја ћу, можда, убпти ... или ће убпти мене ... То је бесмпслпца ! ... Али за што ја опет размишљам, кад за ме мисли п решава неко другп, а ја живпм по туђој вољп?. . Ах, треба само једном склпзнути с правог пута u податп се гнусобп, п тада се грех за грехом ваља .... Корак је учпњен... У трп сахата... Сад је прошло два.... (Отвара врата оа дворане) Улаз’те, господо! {Уђе Љински и Карчејев) 3. Белозеров, Љпнскп п Карчејев. Белоз : Драгп мојп, ако Бога знате, оиростите .. Ја сам врло забрпнут.... Други пут ћемо мпрно разговаратп.... Другп пут.... (Стеже и.ч обојици руке) Л>ин : Вн сте, господине проФесоре, и сувише узбуђенп ... • Белоз : II сувише ? Јест, вп пмате ираво... Имам много брнга.... Карч : Нећемо да вас узнемпрујемо .... (Саремају се да оду) Белоз. (аомисливши): Почекајте. Bu ми можете учпнити једну велпку услугу .... Карч : Ми смо готовп, господине проФесоре !. .. Белоз : Али пре свега треба само да ми дате реч: да ме не ћете питати: по чему и зашто ? Тако треба.... Чујете лп ? тако треба. и то је све што вам могу казатп. Дајете ли реч ? Љнн: ) . Карч: ) 1 азУме се> даЈвмо !.. . Белоз : Немојте се чудити. II нпчему се не чудпте, драги npiijaтељп! Кад, човек који се свог века борио с иредрасудом што вређа човечјн разум, — од једном сам постане не само жргва, но чак и