Delo

ПОГАШЕНЕ ЗВЕЗДЕ 0 lieb’ so lang dn lieben kanst 0 lieb’ so lang dn lieben magst (Freiligrath.) XII Облаци су јади зори, Из њих туге пњусак лије, А ја путник незаклоњен, Што га кивда, туче, бије. Али ти си сунце моћно, А осмех ти зрака сјајна Па кад снне облак мине Киша буде, дуга бајна. И ја путник спашен буре, Здравим нежно сунце јарко, Па бих чисто полетео, Да га њубим, топло, жарко. XIII Сунце зађе, па се опет јави, Да свет земнн види и поздрави ; Звезде оду, па се опет врате. Да свод неба светлошћу позлате. Месец мине, па наново снне Да да земљи сјајне месечпне ; Ветар прође, па наново пирне Да дрвеће обнђе и дирне ; Јесен, зима лето и пролеће.