Delo

Д Е Л 0 Све то оде, па опет долеће, Све то хита и наново жуди, Да се земних наужива груди. Снег и цвеће потрају, иа прођу, Ал! за мало, па наново дођу, И лептири и челе и трава, Све то мине све то ишчезава, Ал’ се опет после брзо јавжа, Да природу виђа и поздравља. Закон неки дошао је с неба, Да све, душо, једно другом треба. Па куд томе да се ја противим, Како могу без тебе да живим ? Кад те гледам, ја се чисто снажим. Кад те нема, идем па те тражим Чим те нема, а ја те зажелим ; Чим те видим ја се развеселим. XIV Ох. чудна је љубав, Моја душо бајна, Час је горка, црна, Час мила и сјајна, Час је пуна туге И тешкога ваја, А час пуна сласти, Врела загрљаја. Па и песма моја, Што је љубав створи, Час у раду вене, Час о срећи збори.