Delo

МАРА ПРППОВИЈЕТКА ИЗ МОСТАРА I. Чуо сам гдје причају : Било је то у ришћанском крају, тамо при брду, отприлике гдје су сада Бјелушине. Ту се дизала једна стара, ороњела кућа с малијем пенцерима и ћерчивима, а у њој стајала још старија баба Савка са својом унуком Маром. Баба Савки је било више од седамдесет година. Руке су јој већ дрхтале, а без палице никуд није ишла Носила се са свијем старинскп. На глави тука подвезач и бијела округа. Доље дуга антерија са широкијем рукавима, дуга бијела кошуња, салта, пас; на ногама иапуче- Мало погурена, тиха, мирна, блага — ко баба Савка. Стајала је ко што рекох, у оној ороњелој кући у једној одаји. На тлима стари, излизани ћилим, што га је баба Савка још своме^покојноме о удаји донијела. Унаоколо два-три исплавила.. јастука. На једној страни сећија, а на другој мали слог хањина. У буџаку мали таулин, застрт старом неком бошчом, а на њему неколико Филџана, табак, једна бочица ракије, неколико чашица и један чирак. Више стола, мало удубљено у дувару, впсила је стара икона и пред њом кандило. Кажу да је била из Јерусалима. До стола је био један стари сандук опет што га је баба Савка у чеизу донијела. Ето то је био вас намјештај. Све старо, све тако рећи изнемогло, баш као и баба Савка. Па како је њој то све било драго ! Научила се пусто била на сваку ону стварчицу, срасла се и уживјела у онај стареж, па јој све мило и драго.