Delo

74 Д Е Л 0 А побожна бијаше ова стара душа. У цркви је вазда била прва и ушло јој бјеше у обичај, да у женској препрати буде као неки клисара. Она је палила и дунула кандила, што су пред иконама висила, раздавала свијеће и била међ’ ж енскадијом као нека редуша. На колико се њих она обрецнула, кад су се стале у сред божје службе разговарати ! А кад се наФора или шеница дијелила, она је прва приступала поповој руци. Од тога би мало изјела а остало би пажљиво замотала у свој велики јаглук и однијела дома. Пола би дала унуци, а пола метнула пред икону, да се, не дај Боже, у злу нађе. Сирота баба Савка ! Она је мислила, да тијем највише угађа Богу. Па баш ! Ако је ико отишао у рај, она је. Била је блага и према сваком једнака. Свак je волио, и добри људи слали су joj вазда свега : ко сахан-два брашна, ко купуса, ко овога ко онога, тако, да је баба Савка с тијем могла живјети. А ниђе ништа није имала изван те кућице и своје лијепе унуке Маре. Кад би Савка погледала своју унуку, сузе би јој на очн удариле. — Мило моје дијете ! Иста си ко покојни ти бабо. II сузе би је угушиле Јединац јој је био и погибе у некаквом боју, а снаха јој умрије за по године пошље сина. Оста јој само унука и њу је пазила као очи у глави. А кажу да је Мара лијепа била. Лијепа, Боже, дај два ока, да је се нагледају ! Ево и да није лијепа, ал’ је пусто сјенита па заноси ! Па ти зна Онај женски мариФетлук. Кад иотрчи придигне мало оне димије па мислиш земљу не креће, а кад повпри и ђаволасто те погледа, е нема него ти срце све бије и стрепи. II тако је живјела млада унука са старом баком и припило се једно уз друго, баш као млада вријежа брштана уз старо испуцано дрво. Унука је угађала баби и све јој у реду држала. Ваздап је била у иослу и уређивала по кући, а кад Oii била беспослена гледала би цвијеће и радила у башчи. што је крај куће била. У башчу се могло лако преко винограда и ледина доћи. П. У Мостару живљаше тада неки Илија Брчанин. Дошао му још отац отуда из Босне ив Брчке, па му нешто он оста-