Delo

М А Р А 77 — Душе ти, јесн ли се шалио или зби.Ба мислио да оно учиниш ? — Шалим се, да шта радим ! У мене је све шала !.. Па смејући се нстрже руку и оде дома. IV. Бпло је у неђе.Бу по причешћенију. Оправио се Милан, што никада није. Обукао најљепше одијело па, кад га погледаш чисто ти у души жао и у себи рекнеш : „Жалост ! Онакп младић па — онаки !” Обукао се Милан па ће уз чаршију низ чаршију, док најпошље не окрену уз Бјелушине. Ннкада прије ннје ишао ашиковати, па с тога нико нпје мислио да он рад’ тога иђе. А он је баш с тога пшао. Допала му се баба Савкина Мара па је, како би он рекао, „на њу око бацио“. Савка сјеђаше гори у одаји, а Мара стајаше на вратима.. Виђала она и прије Милана иа га бегенисала, а сад јој се још кршнији учини. Знала је она, да он никада не ашикује. па с тога се само прикри, а каната не затвори. Аливидијада изненада ! Стоји она за вратима па ослушкује кад ће бахат проћи, кад ал’ Милан стаде у врата па ће њојзн : — Помози Бог, љепото ђевојко ! — одма објешењак у пјесми. А она се скамени кад га виђе па испрва не знаде куда ће. Пошље се прибра па брже боље иобјеже у врата од готовне куће и затвори се. Крај врата био je и један мали. пенџерић. — Немој тако, бона не била! Отворн да се ачик видимо. А она повири кроз пенџер, па се насмија на њ. — Да ти кажем, Маре, нешто право. Ти знаш, да ја никуд не иђем, нити ашикујем, али ево јада, виђех теопрнчешћенпју, па мн од онда чисто нешто тешко око срца. Душе ми, и Бога ми, Маре, ja сам се на те, што се у пјесми каже, ашнк учннпо. Драга си ми, пуно драга. Хајде јање, да се волнмо ! II стаде јој још пуно говорити, а све лијепо, ко да је објешењак из књпге учио. — Ја ћу се, Маре, свега оканути, ја ћу ово, ја ћу оно. А ти си лијепа, ти овако. ти онако.... их, ко да је у пјесну скнадпо !