Delo

78 Д Е Л 0 Слуша Мара, а срце јој све дршће. Сирота Мара ! Нико јој до сада није тако лијепо гсворио ! А љој пусто драго па се од драгости све смпје. Кад кад повири и погледа га... Ех. пусто, лијеп. наочит — ко да је сад из ^алуФа изашао. Вас јој се допао,особнто оне љегове лијепе, црне очи! Милан говори а гледа по аалији. Одма виђе дувар што раставља башчу од авлије Виђе и капиџик, али шта he капиџик кад је дувар тако низак да се лако п^еко љега може прећи?! «Згода !* номисли у себи — Чујеш, Маре, рече јој најношље. Чим буде лијепа мјесечина, доћи ћу ти иза акшама и доинјети тамбуру, да ти мало куцнем и да се сити наразговарамо. Хоћеш ли? Она ништа не одговори. — Ја ћу доћи. Ево ти два-три каранФила. Метнућу их овђе на пенџерицу па их јами, ако хоћеш. Знај да те волим и и да си ми драга Збогом. јаље моје ! И иође. Кад је био на авлијинским вратима осврте се виђе како она повири и узе цвијеће Он се насмија и оде. А Мара ? Сирота Мара ! Ни сама није знала зашто узе цвпјеће. Сама јој рука полеги. Ко зна ! Може бити је он сам својом руком оно цвијеће брао и берући га одма љојзи намијенио ! А како је он кршан ! Можда... можда .. Она пољуби цвијеће. У вече кад је легла мислила је пуно. Све јој нешто излази пред очи, а ни сама не зна шта је. Кад би је заггитао шта мисли не би ти умјела казати. И сама се зачуди. Већ и први пијевци запјеваше, а она још није заспала ! .. V. Вече. У Бога лијепо вече. Мјесечина ко млијеко, можеш иглу наћи ! Тишина је. Чује се само зрпка скакаваца и тпхи, неразумљиви гласови, што ти од некуд из далека долазе. Ђутуруми рано лијегају. Раније вечерају па одма под јорган Тако и баба Савка. Вечерала, помолила се Богу за се и за своју унуку на засиала. А Мара, пошто је уредила у кући послове, сјела крај чпрака на плете, а крај ље се извалила дебела Плема па куља и гихо преде. Плеге Мара Лете пусти прсти, пе можеш их,