Delo

80 Д Е Л 0 Он је одма виђе. — Гдје си, бона не била. Ја умријех чекајући те ! Ходи ближе, јање моје ! А она се сирота зацрвењела па не зна шта ће. А драго јој, пусто, драго што је дошао — од драгости би сад оном потрчала ua га пољубила. — Сиђи доље ! Не бој се, душе ми, ништа ! Ако хоћеш отвори капиђик па да говоримо лијепо, а ако не ћеш, а ти ходи барем под дувар. Не бој се, Бога ми, не ћу дувара прелазити. И она сирота сиђе... Па под дувар... Невини створ ! Одњегована у доброти; одрасла у невиности; невична лажи и претварању; некавикнута улагивању; чиста, невпна... Мирисава љубичица. недирнута, нетакнута !.. — Дај ми, бона, руку ! Што се стидиш ? Ја горим од севдаха! Погледај ме добро, да ти видим те гараве очн ! Дај руиу. Метни ми је на срце, да видиш како бије!.. Бије, бије а све за тобом, Бога ми за тобом, гараво јање моје ! И она му пружи руку, а он је стаде мпловати. — Како је лијепа ! Мала, пуначка, једра ! — и привуче је ближе. Она сирота није знала ни гђе је ни како је. Слуша како лијепо, како из срца говори па је занијело. Зна она да но ваља с момком близу долазити, зна да не ваља руку давати.. Али шта ћеш ! Срце стрепи, а рука сама лети... Та она њега воли више него душу своју !... — Тако ! Ближе ! Чујеш ли како чекићи бију ? Душе ми? Маре, убићу се, ако ме не волиш ! А она га прво страшљиво погледа, па се послије мило насмија, чисто кб да му вели : «Будало једна, зар не видиш, да те више волим него себе !..* А он је објешењак још ближе привуче и већма се превјеси преко дувара. — Jec’. Убићу се. Знаш шта, јање моје ? Хајде да се ми пазимо. Ја ћу се оканути свега и узети те. Ако ме волиш узми овај ггрстенчић ! II даде јој ирстен замотан у књизи. Она га страшљиво узе... А затим чисто дркћући запита : — Шта ћу ја тебн дати ? Ја немам ништа !