Delo

410 Д Е Л 0. Кад осетих њену стару милоту, Плану иесма у грудима леденим, Би ми мило, што сам још у животу,. И почех га називати меденпм. Неста туге у којој сам венуо, У мени се нови живот кренуо. И сад с њоме слатке часе проводим, И уживам мили живот њубави, А у песми њубованци изводнм, Да је живот слатко чедо њубави. Ко не л>уби не зна шта је дивота, Ко не љуби не познаје живота! XLVI. Заклињеш се, решаваш се Цвете љубави, Да никада не помињеш Ништ’ о љубави. Заклињеш се, решаваш се Ништа не вреди, Издаје те лик. што за час Плане, пребледи. И ја сам се заклињао И решавао, Ја сам и сам хладнокрвност Подешавао. Ннсам хтео о љубави Разговаратн, Ал’ сам x\iop о, ал’ сам морго> Песме стварати. И сад, ето, сва је тајна Моја проиала Песма ју је, песма ју је Свету издала.