Delo

ПОГАШБНБ ЗВЕЗДК 411 XLVII. Нека ове песме моје На грудима твојим стоје ! То је опис осећања За нашега миловаља. То су моји иријатељи И у тузи и у жел>и, С њима сам се разговар’о7 С њима сам се договар’о. Чим сам љубав осетио, Одмах сам се њнх сетио, Прво њима тајну казах, Прво њпма све рсказах. С њима сам је нритајио, С њима сам је одгајио Њима сам се поверав’о, Па сам тугу олакшав’о. Кад год сам се растужио, Њима сам се потужио, А када сам вес о био, С њима сам се веселио. То су моји прнјатељи И у тузи и у жељи, С њнма сам се разговар о, С њима сам се договар'о. То је збирка мојих нада, Мојих нада и наслада ; Ту су моји црни вајн И са њима уздисаји. То је збирка суза мојих, А и осмех свакп стоји То је повест срца мога, Срца мога, а н твога. ЈЗи. јЈовановик.