Delo

ЧЕСКО интлљк 417 јс земља сдовенска. Ведикп коси четвороугао, који је ограничен чески.м шумама, са истока је затворен Моравском, која га доводи у везу са народнма исте расе: то je Отаџбина lIcxa, ове авангарде сдовенског свега, Koja јс преживеда нестанак својих једнондеменика .са Севера и Југа, Сдовена Бадтичких н Сдовена Подунавскнх. На југу као п иа северу, германизација је пзвршида свој носао. Само се још држе Чеси у Ческој, онко.Ђенн са три стране Немцима, но Cojieliii се за сврје идеме п свој језик енергнјом, којој равне нема. Кдин забоден у месо немачко, како се ведн у Немачкој. Стена — коју бију тадасн мора германскога, веде Сдовснп са више тачности. Историја бесних јурпша. пзвршенпх над Ческом у току више векова, интересна је као нека драма. Већ су тадаси немачки одвадиди одагде више но један комад. Круна Светог Венцесдава, коју од 1526 носе вдадаоци дома аустриског, сједињава трп земље : Ческу, Моравску и Шдеску. Мпр од 1742 учинио је, те је у нруске руке нрешао један ведики део Шдеске, и пруска нровинцпја, која данас носн још то име има у себи само Немце и нешто Пол>ака. У самој Ческој п Моравској, раса немачка докопала је се бнда читавих округа. После страшнога пораза*) на Белој Гори 1619, који је био за Ческу штојс ипогибија код Мохача. један век доцнпјс бида за Угарску, земљаје сисгсматскн екснлсатисана и то у корист Немаца. Навојеље је то ужасније, но н турско. јер турско госиодарство, кад га једном нестане ни трага не оставља, док немачко господарство обедежава свуда свој нечат, н врши се свакад оистематски. Племство ческо изгнбе на губилишту, а Немци ноделише своју пљачку. Насељеници немачкн, трговци немачки, језуити немачки, администрација немачка, могаху без пренона довршити за сто н недесет годпна. дело однарођаваља. 11 сама геограФија те земље беше германизовапа, п сва имена места добнше немачки облик, крјп је njieuiao у европску навику, и којп је често обмаљпвао односпо прве народности тс земље. На крају XVIII века, чески се језик говораше само међу сељацима, и могаше се већ слободно израчуванатн онај маан 6j)oj генерациЈа колнко пх још требаше па да га са свнм нестане. као што је нсгда нестало Словена саксонскпх п бранденбуршкпх. П])обуђсље, пли како се у Ческој вели .- ускрс ческог иарода, јесте један ванрсдан догађај у историји народностн. Ни сама Грчка ни Угарска нису ималн да савладају тешкоће исте врстс. Да се извуче из заборава језнк народни, који је одагнаг у села, да се обнове прекршене традиције, да се ожпвн стара литература, да се нодмлади п обогати језик, којп не беше вишс дово.ван за идеје п нот])сбе модерне, да се састави сво пзнова до саме азбуке н ортограФије, да се створе нова дела, да се поново освоје наЈШДном говору градови, адмннистрација, школа да сс савлада otiioj) а чсшће н само гољеље једне неиријатељске владавине, требало је чудеса од воље н издржљивосли. Чеси су извршплн та чуда! Они су хтели да имају, па су н имали: исто* Битка на Белој Гори јесте Нр Ческо Косово.