Delo

422 д е л о ческом цлп немачком језику врши се стално тако, да се изоначи истина. Је ли се какав Немац настанио у којој ческој вароши ? Он he тражити, да му се нрипозна његоз немачки карактер, што hc му бити учињено без тешкоћа. А кад сс какав Чех настанн у земљи немачкој '? Њсму се објашњава како је он окружен самим Немнима, па језик којим се он обпчно служи мора бити немачки u да он треба, према томе, да се уврсти и сам као Немац. Како he тај Нех најчешће бити какав раденик, без ужића и без одбране он не сме да протестује. Да би се дело довршило, имаоцн и шеФОви индустрнски, а ohii су готово све Немци, обвезују евоје ческе раденике, претећи да ћс сместа биги отпуштени, да и своју децу пошљ}’ у немачку школу. По себи се, најпосле разуме, да св}*да, где гол. се новеде питање о осннвању ческе школе, администрација не пропушта да нађе хиљаду тешкоћа: а немачке општине иецрпљују, да бн их принудилн на отказ сва администратнвна сретства па и све степене судства. Чеси су схватили, да закон тако примењиван ннје довољан Он је у толико мање довољан, што оставља са свим отворена врата германском продирању, дајући Немцима могућност, да подижу иусамој ческој земљи, школе нсмачке, куда родигељи чески, но невољи или по слабостп. шаљу своју децу. Ово је дело гсрманизовања веома потпомогнуто Школским Удружењем — Schulverein —- немачким, које располаже знатним изворима. и које се не уздржава нп од чега, да само понемчи младе нараштаје, дајући им немачко васпитање,'које унливише на васколико њихово биће. Најјачи помагачн Schulverein-a јесу Јевреји, којих је бројно на 100.000 у ЧескоЈ, и ту су, као н свуда. неуморни ирозелпти германштнне. II ако су скоро свн настањени међу Чесима, ииак су њнх 52 од 100 прнјавили, прн нопису, немачки језик, као свој. Свака јеврејска школа а школе њнне огворене су за децу сваке конФесије —Јесте немачка школа : а у много мсета, где нема јеврејске школе, не би се ни могла имати друга школа, до само ческа. Оиасност, коју навлачи ческом народу S с h u 1 v е r е i n, јесте веома голема. Од ноловине столећа овамо. п после обавезне иаставе, и неодољиве навале која иовлачи ниже класе да повишују ннвб евоје нителекгуалне културе, школа је ностала страшно оруђе у рукама влада п партаја. Ми пмасмо тако нешто н у Француској, услед верозаконских борби, Koje су ироизашле услед школских закона. У Аустрији а иоглавнто у Ческој гдс сва питања ишчезавају пред шггањем о народности школа је велнки пнструменат у борби око језика. Школа је данас срсдство, којим мноли Schulverein да понемчи Ческу : н кад би имао еамо пуну слободу ј»ада, дово.љна би му била, без сумње. два нлп три иараштаја па да и успе. <>ву очевидну погнбију гледају Чесп да одбију истим рружјем. Супрот bchulverein - у стављена је Matica Školska. Основана 1880 Матчца, или ческн фондови. иоднгла је већ две гимназије, 56 јавннх школа и 18 ма герннскнх школа. Сада издржава она из својих извора једну ги.мназпЈу, 42 основие школе и 40 материнских школа. Једном она отвара