Delo

ЧЕСКО 1ШТАЊБ 4-23 школе у земљама мешовитог језика чим је довољан број деце која чески говоре : другом она замењујући админнстрацију оснива прпватне ческе школе тамо, где бн јавне школе требале да ностоје нрема одредбама закона. Она je ве1» принудила админисграцију да прими на се 1 гимнази.Ју н 15 основнпх школа, које је она иодигла. — 9328 деце походидо је. у 1894, школе Матичине, а 4000 њих ноходило је школе које је Матица оеновала н које су постале јавне школе. То је, укупно 13.330 дсце, која су спчшена од нонемчавања, којс бп их, без Матице, поуздано сустнгло. Да би подмпрнла знатне нздаткс својих школа, п да би свуда одржала покрет јавног мпшљења у корист народнога васпитања. Матица пма, но целој земљи, помесне одборе: у Ческо) их је 221, у Моравској 43, у Шлеској 3: бројевп још доста нејакн, кад се унореде са бројевима S с. h u 1 v е г е i n - а, који су. то је истина. јачи, н старијег датума, н чијпх је одбора не мање но 500 у Ческој, 152 у Моравској и 51 у Шлеској, не рачунајући још 244 у Горњој и Доњој Аустрпјн. Иста се неједнакост налази и у изворима. Приходи Матичини подиглн су се, у 1893. на 221.943 Форинте (на пола милиона динара!1. а издаци су јој били на 197.346 Фор.. док је S с h ul v е r е i u, помогнут немачким и јеврејским банкарима. нстерао суму од 284.547 Форината. са издацима од 231.242 Форинте. П тешкоће еу рада далеко веће за Матицу. Школе немачке нонемчавају децу, учећп нх. Школе ческе нпкога не иретварају у Словене. пз простог разлога. што деца немачка и не иду у њихове школе. док је великн број Чеха, којн по слабостн нлн пз страха, нлн изжељедадецн сво'ој даду васлитање, које они сматрају као корпсније. шаљу децу у немачке школе. Тахве ческе деце п сад има још скоро 17.000. Но то није све: подизање ческих школа спречено je препонама сваке врсте. Не само да власт изазива све могуће тешкоће, које се само дају замиелнтн, но и имаоци, који су у нределу етнографске међе махом Немци. неће да продаду своје земљиште за поднзање школских зграда. Да би се осујетила њихова опирања. мора да се ирнбегава лукавствима еваке врсте. Око половпне маја ове године. иснало је за руком једном адвокату нз Прага, у злједници са једном старом сељанком. одатој народпој сгваЈш. да очупа 1едиом немачком газди. нутем куповине, место одређено за будућу школу, износећн му. да купац ту намерава поднћн пскарницу, од које је чак н нлан иоказат! Једна је друга недаћа за Чехе, шго онн не могу нлн до сад бар нису могли, да прате ван Ческе оне своје земљаке, гојн се тамо настањују. н да их снабдеју школама, које им требају за њнхову дену. У самоме Бечу, ческо насељење бројн 250.000: н до сад нрн свпма удруженим уснљавањнма посланпка н штамие. није било могуће отвојштн у Бечу ма н једну једпну ческу школу. па нн саму цркву. Сва су ческа деца обвезана да иду у немачку школу, п да тамо приме и насгаву пз религије на немачком језнку.