Delo

Д Е Л 0 438 По нашем грађ. зак овај је предлог ван с-ваког cuopa пошто је сгранама остављено да уговарају, онда и уговор којн би с-тране закључнле у овоме смнслу био бп иуноважан. На овоме мес-ту ваља нам нснитати и теорију дуклог осигурања. Да би бнло дуплог осигурања, оно ваља да буде потпуно једнако т. ј. прво и друго осигурање мора бити истоветно, ту се разуме, да вредност буде интегрално осигурана u од једне стране и од друге, да оспгурање то носн један п исти ризик, да је било унињено на једно псто време и у истом циљу. У овоме елучају Француски закон донушга да само прва полиса вреди. По енглеском законодавству на против, признаје се важност свију уговора. но с тим да друштва сразмерно нлате осигурану суму. Осигурани има нраво да тражи осигурану суму од ма кога друштва, али у исто време дужан је да уступи право своје на тужбу ономе друштву које му ie нсилатило. тако да оно може тужбом тражити накнаду сразмерну од нрвог друштва. Ова друштва што осигураваЈу нлаћају на крај краја по пола од накнаде, алн тако да ова редукција буде пропорцнонална према уплатама. Гешење је Француског законодавства далеко иростије оденглеског: а тако је исто п у Сједињеним Државама северо-америчким, где је законодавсгво као и у Енглеској. али има и прцмене Француског система. Но мора се нрнзнати да је систем енглескп далеко саобразнији оиштим иЈшнцниима правичности. Но има прилике да једна и иста ствар, може бити предмет више уговора. а ипак да оснгураном даје само нраво на један пут на вредносг ствари н. пр. осигурана ствар протпв ризика од мора и ujiotiib ратног рпзика, само се спречава да се она може осигуравати више пута: нрирода је осигурања да буде само уговор о накнади п тражп да се осигураном не даје никаква добнт. Са дуилим осигурањем не треба номешати аоновно осигурање, које је са свнм донуштено нрп iiomojickom ii земном осигурању. Поновно оснгу]»ање састоји се у томе : осигурани. који нема велико поверење у друнтво са којим јс уговорио, обрати се другом друштву и н,ему плати нову уплату Оводруштво нлаћа унлату нрвом. чијнје уговорјош у сплн п обвезује се да накнади штету осигураном на случај пропасти; али у исти мах овај му уступа сва своја права и тужбе iijiotiib првог друштва. Ту нема дунлог осигурања, но два осигурања која имају један п исти циљ. llo друштва зато отказују овакву врсгу осигуЈ>ања због бојазни да осигурани не тражи два иута накнаду, н што хоће да нзбегну иротесге од других друштава. <>ба ова уговора остају у важности: поновно оснгурање није ннигга друго но предохранЛ н мудрост оснгураног, што законом није забрањено.') Etude sur li s assurances a prime contre l'iucendie par Geogeas Xerot Paris 18al. 9 Г. 1. vol. p 68.