Delo

0 УГ0В0Р11МА ОСИГУРА1ВА 439 Пошто смо нзложили ове опшге идеје о природи н карактеру осигурања, ми ћемо сад прећн да нспнтамо елементе који чнне суштину уговора. Потнје деФпннше угово]» осигурања овако: „Угово]> но коме један од уговорача узнма на себе ризнк случаја. коме је нека ствар ноложена п обвезује се нрема другом уговорачу да му да накнаду за њу ако пропадне, па кад му због истог случаја она пропадне. он му је плаћа пз* весном сумом, а други уговорач даје му илп обвеже се да му даје уплагу за цену ризика, којн први узнма на себе.“ — Он налази да пет суштесгвени делова нма уговор оснгурања: ствар која се осигурава једној угово]>еној страни од стране друге: ризнк, сума од|>еђена илн неод]>ећена, коју пма да плати оснгурач осигуранику на случај пронасти: п]>емија коју плаћа оснгурани осигурачу; пристангк обеју страна. Неоспорно је да овај ирнстанак н мора бнтн дан од лица сиособног за нравнс послове. Iie3 нредмета не може бнтп нн закључен уговор. Ако ствар не постоји. илн је пропала већ у моменту закључења уговора, онда такав уговор u не постоји. он се не може нн закључнти, јер њему недостаЈе есенцијални елеменат. Други суштаственп је елсменат осигурања ризик: без рнзнка није могуће осигурање. јер је осигураном за гарантпју протнв случаја од ризнка уговор који то предвнђа Без ризика да лн бп било одгово]>ностп онога који оспгурава? Ту нема за њега никаквог страхаза губитак п он ио томе неће никад битн нзложен плаћању накнаде и ту би био у стварн само ноклон од стране оспгураног. којн плаћа нремију. Пошто ie овај уговор susceptio periculi, то онда он не може ни ностојати ако нема periculum. У начелу оснгурања може бнтн протнв свшу врста рпзика: рпзнк од мора рата, пожара. града, сем онпх које закон нзрично или прећутно забрањује. Очевндпо је заиста да сс не може допуститн осигурање против псхода парнпце, јер је непристојно сравњавати правне пресуде каприсима случаја.1) Трећи је са свим потребан елеменат, да се оснгурач обвсжс да плати нзвссну суму осигураном као накнаду ако ствар осигурана нропадне. То је цил> уговора и реализацнја његова. Ова сума мора бнти тачно репрезентација штете доказане осигураном. Иајчсшће је да је она нанред утврђена у полисн тј. да је ствар оспгурана за вредносг од.... н ова вредност опредељује премију коју плаћа осигуранн. По нриј>одно је да ова у напред утврђена сума неће битиусвима случајевима тачна коју би он пмао да илатн оспгураном на случај нропастн, jej> он — осигурач мора само да да накнаду: која ће битн час већа час мања н завпснће од велнчпне шгеге, коју буде иретрпео оснгуранн за осигурану вредност. Нредност ова не може нигда прећи осигурану. l) Atauret, Traite des assurances p. 104.