Delo

440 Д Е Л 0 Ако је есенццја уговора осигурања да оспгурач да накнаду оснгураном онда је тако псто н његова бптност, да оспгурани нлатп нешто осигурачу, да би пмао право на гаранцпју од њега. Оспгурање, заиста. нпје уговор доброчинства, но уговор спналагматички и теретан. Оно што оспгурани плаћа ос-пгурачу, да би пмао право на гарантију рпзпка предвиђених у полиси зове се премија. Најчешће се она утврђује од сто од вредности осигурања. Бар то је тако код друштава на премију. Код узајамнпх друштава она се утврђује у почетку улозима годишњнм од сваког члана друштвеног, а нарочито при оснивању, што може да нокрије евенгуално извесан број и велпчину губптака. Најпосле уговор ће овај постати само споразумом странака. Сагласност воља о разним елементпма уговара нужна је. Овај споразум мора бити утврђен нанисмено. Свако лнне може бпти осигурач само мора бпти способно за правне нослове. Друштво осигурања Јавља се у ова два облика: друштво осигурања на утврђеноЈ премији и узајамна друштва. Оспгурања по утврђеној премији она су но којнма оспгурач и ocuгурани уговарају но погодби: први се обвезује средс-твом премије која се мења према природи гарантованог ризика, да накнадп другом губитак који му се догоди усљед догађаја од ризпка. Узајамно је осигурање на против оно, у коме извесан број власника осигуравају се и уговарају, да накнаде један другом штету која се буде десила усљед догађаја гарантованог рпзнка у имању које они осигуравају. Да би ову гарантпју учинили што еФектнвнијом, стагути неких од узајамних друштава траже п иостављањс хипотеке на имања осигураних. Друштва на премији то су трговачка друштва п за њих вреде одредбе трговачког закона: узајамна оснгурања на иротив то су грађанска друштва. Узајамна друштва врше осигурања само нротив извесних случајева. док друшгва на премији врше све врсте осигурања ризика.