Delo

љ У д н 69 * Смрт има чудновату моћ. Многи тек сада осетише шта су имали а шта су изгубнлн у покојннку. — Он је био велнки! Нећемо и не смемо бнтн нрема њему незатсвални. — Нећемо, одазваше се првоме гласу. II већ у новрагку с гробља образован јс одбор „за прикупљање прилога за споменик.“ Сви су мислилн, да ће тиме најбоље одужити се покојнику и изнетп његову величину, ако на ону хумку зе.мљс, која скрива њсгове зе.мне -остагке, навале грдпу стену. Са свију страна стизали су нрплози. Многи, који су га за живога мало назили, који су чак хотимнце или нехотпце увећавалп јвсгову невољу, бпли су сада нздашнс руке. За кратко вре.мс па се иа његову гробу поносито уздизала горостасна пирамида од скуноценога мермера IV. Сиромах ! Л.мао je нраво што сеје за живота забринуто нитао : шта ће бити с његовим сиротама, кад њега гробна номрчина скрије. II највећега одушевљења нестаје временом. .Ђуди купише скуиоцене венце ири погребу његову, подигоше му на гробу величанствену нирамиду и... заборавнше га. Његовпх сирота нпко се не сети. Спротнња је тешка! Њенн су ударци свирепи. Људи се униру да им одоле, боре се, али пре нли после њима подлежу. II његова љуба, слаба жена која је за живота мужа свога живела са.мо за њ и мило чсдо своје, нс могаде ее њпма одупретн. Она у брзо оде за мужем своји.м. Са.мо оста јединче његово. Сирото дете!.. V. Сиромах снротнњу најбоље иознаје, невољнпк нсвољнику најире нрцтиче у номоћ. Чедо његово, које људи напустпше, прихвати еирота сгарица једна. Она га јс отхранила, она му је сачувала спомен о сиромашном алп велпком оцу. На гробу његову. крај оне горостасне иирамиде, она га је учила љубави прсма ближњима, и откривала му јс мало по мало оно што живот људскп у себн екрпва. Али худе јс судбс бпло јединче његово. 11 старица једнога дана склопп очн за навек. Опо оста само. Патило се, а људи су га гледалн н ћутали. Невоље су биле велике, и дете није могло у њн.ма истрајатн... Страшна је зима била. Мраз је све више стезао — u саме звезде као да су на небесном еводу играле. Путем што води гробљ}т корачао је лагано Један малишан. Кроз отшкринуту каиију уђе у гробље и уиути •се оној великој ппрамидн. Силно загракташе чавке, ште се беху наместиле на дрвећу да ноћ лроведу u одлетсше да се иа друго место сместе. Гробна је тишина