Delo

ТЕНОВА ФИЛОСОФИЈА —r “fi'- ■■За ове непуне две године од смрти Хиполита Тена много се пи сало о утпцају његовнх мисли на данашњи образовани свет. Од његовнх’ дела1) у нчс је иреведено само неколпко одломака, а међу њима биће да je најзнатнији : Философија уметности*) Сад неће бити на одмет да се овде, што краће и јасније, изнесу Тенове неке опште ФилосоФСке поставке и фнлософски закључци, који се црпе из његова целокупна књижевног рада и којп су били нредмет велике распре3). Тен је писац путнпх бележака, уметнпчки критичар, психолог, неторичар, али, поврх свега и увек он је философ У сваком послу, кога се латио, он се показао велик мајстор, а на сваки је полазио са једие тачке иосматрања, на коју се често повраћао. прекидајући рад. Зато се са тога његова виса, једним иогледом, обухвата јединство његова разноврсна рада. Тен је сва своја дела основао на доказпма, који утврђују неке истине, за које он мисли да су важније, него шго се другима чннпло. Зато се у њнхову различју, не прекида једпнство смера. А да би могао тако радити, требало је да у његову уму буду заједничке две моћи, које се обично не друже радо, напме моћ тачног посмаграња и моћ генералисања. II заиста, у његову силном уму бнле су оне заједннчарке. Кад Тен хоће да говори о људима, да судн о њима, он у нравом значењу речи, својим очнма мотри дневне догађаје, људска облпчја, покрете, навнкс и све остало, нз чега се разабира оно што је карактериг) Тенова главннја дела: Les pliilosophes classiques (ln XIX siecle en Erance. Essais de critique et d’ histoire. — Nonveaux essais de critique et d’ histoire. — Histoire de la litterature anglaise, 6 књига. — I)e 1' Intelligence, 2 књиге. — Philosophie de l’art. 2 књиге. — Les origines de la France contemporaine, 4 књиге (у '3-ои над,њу г. 13У5) — Essai sur Tite-Live — La Fontaino et ses fahles. — Le positivismc anglais, etude sur Stnart МШ, L'idealisnie anglais, etnde sur Carhle. — Vovage en Jtalie, 2 књиге. — V<iy.*ige aux Pvrenees. — Notes sur Г Angleterre. — Notes sur Paris, vie et opinions de M. Thomas Graindorge. 2) У Отаџбини, свеска за јун 1892. 3) За израду овога чланка највећма је употребл.ена једна студија Фагеа (Fagnet) у аирилској свесци 1893. Revue bleue, и једна студија Барзелотија (Barzelotti) у журналу Nuova Antologia, свеска за јул, август, септембар ис.те године.