Delo

Д Е Л 0 72 стично. С дана на дан, он иележн што видп, што 4Yje, што о томе размисли, те у евежинн првих утисака, излазе му књиге : Пут у Италију, Пут на Пиринеје, Белегике о Инглиској. које су одмах оглашене као ремекдела. Кад проучава прошлост, тада му је најпречи иосао, да прибира доказе из времена којим се бави. а докази су му не само листине, исираве, нисма, мемоари, него и сликарије и грађевине и покућанство п одело и оружје, н многе друге ситнице, које не би привукле евачији поглед. а које нас понекад боље поучавају, него ли дугачке расправе. „Снтни а значајни догађаји, вешго изабрани, тачно забележени, са обичним објашњењем околности с којима су у вези. то је данас потка свакој науци“, вели Тен. По томе се нознаје анализатор, какви су обично Ннглези, а но томе не би човек рекао да је Тен наклон философском умовању, — јер ништа није тако противно философском духу као потанко аналисање. Философ гледа на свет са висине, као човек који би проводио век у балону, те на нр. посматра само окрајице шума, а аналпзатор седи наклоњен над би.вчнннм влаканцем, над мрвицом твари, које мотри кроза стакло, те само кад-кад дигне главу до грања, до врхова брдељака. Ономе горе, главна је ствар јединство врсте, овоме доле различЈе нојединнх стварн н бића. Онај гомила поставке, које су по некад иусте сањарије: овај прпбира чињенице, али се често брка, узимајући сиоредне за главне и обратно. У главном иотребни су један другоме, један другога донуњују. Тен је час горе, час доле. Он може да умује као Кант, а може да тачно посматра као какав стручњак природњак. Са најнижих појава жнвота, он се, од узрока до узрока, уздиже до далекнх праузрока, до синтеза, до јединсгва ириродних закона. „Инглеска открива чињеннце, Немачка сгвара теорије, Француска пх оверава и објашњава,“ рекао је Тен. То је истина, додаје Фаге, а Тен сједињава у себи ге особине гих трију раса: његов фнлософски дух оснажен је научним иосматрањем. Сем свега тога, додаје Барзелоти, Тен јејош умегнпчка душа. Његова мајсторска вештина — као писца — савршено се слаже са његови.м особннама као мислиоца. Живост и једрина његова стпла долазе му од непосредног мотрења стварности, те се у његовпм речима осећа дах њезин. Алп новрх граје и метежа, које у свету бивају и које нам он онако живо црта, лебди његова ведра мисао, која разбира непомерљнве ириродне законе, по којима све то бнва. Да се Тен родио у средњем веку, те се одао богословским наукама, он бн се снагом своје логике, изједначио са Томом Аквинцем те бн н он био писац какве теолошке Суме, овако, ставши на снагу кад су критичка и научна истраживања била у јеку, наоружа се u он методама иозитивне науке. По научно.м схватању, васељена j’e органска целина, а дух н твар само су њени облнци. Збрка нојава за дуго је била људству сувише замршена загонетка. После, човек је сгао разређивати појаве у врсте.- за