Delo

ТЕНОВА ФИЛОСОФИЈА 73 тим почео je аналисатп чпњенице : с временом, свешће их све на неколико типова : после, све делимичне аеализе, довешће се у чврсгу везу н склад, те ће се доћн до Јелне свеоишге Формуле до науке о науци, која lie их све садржавати и у заплету и разноличју појава утврдити јединство ирнроде. Тен верује да је човечји ум саз ан према опшгој насновн1) васењене: не верује да постоји нека спла одвојена од твари, коЈасекрије иза ље као иза каквс завесе, те је нраузроком појава : нс верује ни то. да после највишег умовања „човек може доирети само до обала мрачног, бескрашог мора, где га не чека нн брод ни једра, да бн се могао дал>е навести“, као што је то песнички изразио Лигре. Дакде, у томе Тен се не слаже са Кантом, ни са метаФизнчарима, па ни са својим друговима позитивистама. Тсново је учење, да творна снла, за нас олнчена у природи, није шго друго до логпчна нотреба иреображавања, по којој оно шго је иросто постаје сложено и на супрот — даклс чпњсннце образују законе, а закони се нреображавају у чињеннце. Сваки узрок има свој узрок, дакле сваки је у исто време u чињеница: тако исто, свака је чпњеница у псто време и узрок. Један природнн закон, то је заједничка одлика неког броја чињеница. Закони. узроцн, првобитна својства, не значе самосталне одвојене ствари, него генералисане чињенице. Говорећн о Богу, Тен не долазп до истога закључка, до кога долазе готово свп новији философскн системи, шшме, да се, после евега људскога мишљења, нојам божанства најзгодније изражава речима: „оно нгго је несвесно, непознато.“ Не слаже се ни са Ренаном, који каже, да се појам о Богу „расплинзт) 3' маглп што лебди у области идеала.“ По Тенз*. Бог je дух закона васељенских, садржан 3' њпма, као што су они садржанн 3’ чињеницама.... Пред нашим је ногледом само наличје големог шареног ткања, те се очи узалуд море хватајући краја небројеним замршеним кончићима н влакаонцима. Баљаће да се нађе жице, која се не ирекида, без које све остало не требају, п по.моћу њеном да се открпје јединство н целина наснове у ткању као н праве шаре на лицу. Друтим речима, требаће да •се човечји ум узвиси над оним што ie односно и споредно, Да донре до онога што је самодржно и иотребно. А то ће битн тек онда, кад науке, — свака 3’ својој области а све скупа н узајамно, — ухвате жицу која нм је заједничка, те се у иослеткз7 њихова заједничког рада утврди њихово јединство које влада лг васељенн. Науке су овладале видљпвим светом, па се сад примичу невидљивом: телесни јс човек готово проучен, а духовнн се тек почео иосматрати како ваља. Али све гране науке нису још ни избиле. Две науке особпто важне, тек сз’ иочеле снажити, а то сз’: историја и психологија. Кад се њпхово.м номоћу открије истинска прнрода човечја н закони човеиjei исаољивањи, онда ће се на новој основп моћи и саздагн нова вера. наравственост, нолигика н уметност... Еле, ‘). IlaoHoim — план. У Пукову речнику нма само глагол насноватч, али у прнморју жпви u реч насноча, која значн тпто u нлан, — наснова за куКу.