Delo

74 Д Е Л 0 смер неуморног рада Тенова бно је да доведе у склад новест људства са повешћу земљином, науку о телу са науком о души. Кад је Тен довршио школовање, онда је владала у Француској ФилосоФНЈа, чији су преставници били Кузен (Cousin) u Жуфроа (Jouffroy) Но томе учењу, човек није део природин, него засебне целине, као нека државица у државп: — човек је готов, независан је од наслеђа, од утицаја свога времена, околпне и племена. Та ФилосоФија, постала из Русовљева умовања. погкренљена списима Шатобријановим, штићена од стране власги носле обнове краљевскога достојанства у Француској, била је устук непобожности, која је иотекла из учења снциклопедиста ирошлога столећа, бно је као некн сноразум између хришћанскога духа и слободе мишљења. С њом уноредо ишла је романтичност у уметничкој књнжевностн. Цео тај покрет био је крштен именом „реакцпје срца" н био је иомагач државној реакцији, која je настојала да успостави друшгвени заит, углед вере п власти. То учење мал да не укалупљено у „воиросе u отвјете", као наши старпнскп катихизиси, одвраћало је омладину од тачних наука, а највећма од психологије. Оно је тврдило, да је наука о човеку довршена, а није се освргала на радове Енглеза и Немаца у томе иравцу. Тен у својој раној младости омрзну на ту науку, јер види сву њену празнину, те сгаде марљиво пратитн философску књижевност других народа. Кад године 1Н48 букну Фрагтцуски усганак, те се тај народ тргну мало из сенти.менталне ФИЛОСОФије и из романгичних сањарпја гада се ноново уз ираво општега гласања извоЈ‘ева и ослобода мишљења н веровања. Кад мало доцнпје, Луј Наполеон нзврши „државни удар“, народ се још већма иоврати јави п збиљи. Тада (1856) Тен пусти у свет своје дело : Класичка философи деветнаестог столеКа у Француској, у комеобилно доказа неодрсђеност методе, неоснованост ноставака и ништарију закључака Кузена, Жуфроа, Бирана') и осталих мање знатних учитсља Француске Философије. Позитпвна нсихологија била је Тенов омнљени нредмег- Он јемеђу првима у Француској, који јој оцрта оквир и мегоду и наговестп примену. Цео његов књижевни рад дели се у два дела: Један обухвата. општу психологију, други примењену. Првоме нринада његова књига о Интелигенцији (о уму п познању,. — како су нревели Руси), у којој раснравља о ономе, нгго се некад схоластичарским језиком звало „душа н душевне моћи“, а што се данас зове: ирости сгални односи коегзистенције п следства. .V својој аналнзи умља, Тен налази да знак замењује представу, представа сензацију, а сензација да замењује елементе организма. У својој синтези, он велн, да је сваки утисак нстинска халуцинација, коју само зато зовемо исти’) Maine đe Bir.m 1766—1824, писац дела О олноснма намеГ/у те*га и jyxa. ЈочНгоу, l»9t>—1H24, унинсрситетски ироФесор. — (’ousin 1792—1867, такође ироФесор иођ eiucTii'iKc школс, која усваја свс шго јс доГ.ро иа сваког философског система.