Delo

ТЕНОВА ФИЛИООФИЈА 75 ном, што нам је заједничко. Разум, тај наш понос и узданица, то је ствар сувнше сложена, нежна u лако пронадљива, мге је лудило једнако на прагу разума, као што болест облеКе око тела“„ Тснова је заслуга што се нсихологија ночела поново обрађивати међу Французима, што се она брзо у томе изједначнла са Инглезима и Немцима. 1Нсговим саветима и наговором данас веК чувени Рнбо, иокрену журнал Revue philosophique који у своме нрвом броју донесе чланак о детињој нсихологији из пера самога Тена... У новије време оиажа се реакција против научнс ФилосоФнје, управо протнв Јвених немилосрдних закључака, којн разгоне миле обмане, шго су всковима тешиле људство. На спремна иитања која нам се једнако намећу, на вечито наше роптање прогив судбине, на љуте ране које лека вапију, од стране те науке, место стпшавања н мелема, даје се ноуздано обећање, да ће неколико лоната земље паскоро све то претрпаги! Што она већма осветљава ствари око нас то канда већма помрачава нашу судбпну. И с тога, неки Француски метаФизичари, са Равесоном на челу исте године кад је Тен умро иокренуше Kevue de m е t h а р h i ј s i q u е e t d e morale. У своме ирограму, онп отклањају немиле чињенице. како ће се само бавити идејама. Напротив, Рибо и његова школа траже доказа својим тврдњама у анатомским дворницама и лабораторпјама, у лудницама, у домовима за децу и нодетеле старце. Дабоме да у таким местима немају шта да траже метаФизичари. илатоновп ученици који се могу поносити својим великим песницима, од којих неки су били u велики логичари н учени људи. Али кад метаФизика иостане наставни прсдмет, кад се она предаје осредњим недозрелим умовима, може их не само већма помрачити и учинити настраним, него им доисга усиављује у њима жудњу за доказима. Одиста би Тен пре иристао да ее још одржи Кузенов еклектизам, него да завлада Равесонова мегаФизика, јер по његовим речима, Кузену треба одати но правди признање „да је дао лен облик и неко просто народно значсње свим великим наравственим истинама*... После свога рада о умљу, Тен истражује услове н законе који стварају различје ума осећајности појединаца п народа. 1Кегова дела Философија уметности, Ла Фонтен и његове басне, Тнгус Лнвнјус, Uocraње Француске нагиега времена п сви остали исторнски радовн, то су расправе о иримењеној нсихологнјн. Псторија је некад била грана романгичне књижевносги. Она се почела нримицати ка тачним наукама онда кад је историчар престао да описује само ноједине догађаје, те је почео да врсти и сређује оне догађаје, који се редовно обнављају: кад је иосебице аналисао политпчке установе уметност, наравственост, веру и философију једнога народа нли доба, те је са Хердером и Гизом увидео једннство цивилизације тога народа илн доба: најзад, кад је са Спенсером иокушао да оснује опсежнс сиптезе људске радиности.