Delo

76 Д Е Л 0 Тен отиде iorn даље. Установе. веровања, обнчаји немају вредносги са.ме по себи, него их треба мерити но утпцају који врше на друш твсну II умну околину, из које су никли. Треба разврстати н нроучавати догађаје само зато, да би се добро позналн људн који су иза њпх : треба у разноврсним ноступцима појединца пронаћп јединство његова каракгера и природу његова умља, којс нх објашњавају. Свака цивилизацпја само је израз једне }>асе у извесном грснутку историје: у.матност и књио/севност као год и обичаји, само су o6e.ieoicja те цивилизациЈв. Ј ен у својој Историји инглеске књижевности прати инглеску расу кроза столећа п бележи њене нреображаје у времену. Он то ради као психолог. Та је књига у целој Инглеској п Америци данас цењена као класичко дело. Око њсгове псториске методе, п теорија о главној моИи, о раси, о околини, о зависностима и условима, било је много препнрања алп је она била плодна корпсним мислима. Људи од науке замерали су његовој критици. да ннје доста научна, а лптсраторп опет да нпје доста литерарна. Он сам, кад се тицало доказа, био је и сувише цепидлака, а да не бп н својим доказима одредно праву вредност. Заго на једноме месту каже: „Ово су лптерарне нстине, дакле нсодређенс, зато, очекујући бројеве статнстике и тачност пскуства, задовољпћемо се њнма, какве су да су“... Најзад Тенова философскд мпсао прожела је нове облике полптичке књпжевности п нашла је нзраза у Золи и Буржеу, — да спомеиемо, само чувеније. Циклус Золиних романа: Ругон Макар, пде на то да докаже е је човек плод својих старих, свога времсна и околине. Што је у њима чисто Золпно, то је вулгарна интонација н ниски реализам који јс Тену бпо одвратан, те осуђује „оно ачење крутим исгннама. оно нретерано истицчње порока. губе н гнусобе, 'за које нашбичнија здрава памет наређује да се скриЈу." Љегов идеал беше: „Загледати у унутрашњосг душе човечје.. то вредп н то је достојно писца ФилосоФа.м Те би се речи могле применити као епиграФ целокуиним делима другог ученика Тенова, Павла Буржеа. За царевањс Наполеона 1*1. Тсн се бавио само науком. У то јс време он тврдио, како наука нма бнти смер а не средство, како нрави философ тежи да нронађе п докаже какву пстину, не марсћи за какав бољитак који би људство могло имати из ње. Љегов Тома Грендорж посматра свет као какву глуму, којој бн он сам бно гледалац и нзЈављује да је наравственл и душевна боганика, најлеиша забава. Алн после ужаспога рата који затре п уннзи Тснову отаџбину, у њему се прену родољупсгво н друштвепоет, те му се виде, да човек није на свету ради науке, мего онч радн њега, да она баш има бити средсгво. којим ће се смчњивати муке и јади, а умножавати благодати и да нрошлост поучава народе како ће се владати у будуће. У томе духу он започе н изради своје велнко дело : Постање данашње Ф)>анцуске.