Delo

TKHORA ФИЈОЗОФИЛА f i У предговору те књнге Тен прнча, како му је 184У-тс било двадесет и једна година те је имао право гласања, алп се нашао у велнкој неприлицн, не знијуНп за кога Г*н но савести могао гласатн. После велн, требало му је раднтн двадесет годнна и паиисатн шест књига, да би знао оно што мисли да зна носледњи сеоски нолитнчар... Не значн то да има нрава да једе само онај ко зна аутономнју и Физиологпју желуца, него да од тога незнања постају многе бол>ке. Свп знамо какав нам је облнк владавнне по вол>и, алн не знамо какав је за нас најподеснпји: то ћемо тек научпти о нашем трошку. Друштвено и политнчко устројство јешога народа не ваља, ако је ностало слеппм угледањсм на другн народ, ако нема корена у његову карактеру и прошлости... Народ може знати облик владавнне, којп му се свиђа, али то не значн да ће и погодптн облик који је баш за њега: то ће тек дознати искуетвом .. По Тенову мишљењу, Французима недостаје историско и нрактпчко чуство, а сувише им је у вољи танко разлагање п сувише се поводе за правилнма, која ннсу пзведена пз искуства, него срочена у племенитом заносу. То, све скупа, Тен назнвље класичнк.ч духом који је опасан кад почне да занаја гомпле — да се нримењује на жнвот. Пре свега, l’eволуцнја је била нсихолошка погрешка. Њене мретече п апостоли ногрешно су замишљалн да је првобптнн човек бпо добар и разуман, па се с временом нокварпо. због рђавог друштвеног устројства, крје ваља пз темеља разврћи, да се новратн идеалскп склад златнога доба. Тај је покушај бпо учињен, али чим падоше законске ограде и заграде. иојави се првобнтин човек у свој својој ругоби и зверству, настадоше бескрајне изјаве љубави п]>ема нравди, и у поступцима нечувена насиља. Пјшговојшло се Тену да је једнострано приказао Револуцпју, да је навлаш истакао њену ружну страну из које сс осећа задах крвн н лешева, алп се сви слажу у томс да је он пронашао н истакао и оне ситне чпњенице, које се нису узпмале на ум, а које, све скупа доносе велнке измене у друштву људском, као год и у ириродн. Тнм је иостнгао да оне велике догађаје отреби од легенада и неке врсге сујевернце, те трезан човек не може више велпчати Мара, Робеспнјера и остале као пеке чудогворце. Кроз Револуцпју Тсн нрати једноличнн ток догађаја, што неминовно долазе после грађанских ратова. Опште незадово.љсгво увек је добро дошло неколицинп хитрих за влашћу грамжљивнх људи, или најјачему међу њима. У Француској, у пме догме „народнс воље“, у име „братетва и једнакости“ нодпже се једна нова јакобпнска арпстокрација, из крјс пови цар бнра своје доглавнпке, из које се, доцнпје, с временом, образују најугледније буржоаске нородице.. Из биланса Револуције нзлазн да су губици већн од доби гака, да они јадници, ради којнх су јакобинци начпнпли лом. иостадоше већи јадници, који своје кости носсјаше но свима крајсвнма ЈевЈ)оне. Тенова јс иамера да искорени оиасну предрасуду, ио којој нема тобож истинског напретка и бољптка бсз наспља.