Delo

це од „првог“ (до јуна) и „другог ножа“ (до пред јесен) у Француској п Амерт^ци најмилијн и најбољи матернјал за израђнвање најФинијег горњег ледера (Oberleder) за женске ципеле (тај ледер зове се у трговини Chevettes, Schuhkitr) и најљепше и најтрајнпје рукавице (ледер се зове Chevreux, Handschuhkitz) — нсто тако су у Њемачкој н алпинскпм крајевпма најрадије узимали сирови ^необојени) Bosniaken-Bjckleder за разне Sattler-Brieftaschen и Futteralmacherarbeiten а на но се за т. 3- „KanonenStiefel“ горњо-аустриских сељака. А тањи, мекши и лаганији BosniakenZiegenleder, а особито херцеговачкп, узпмалн су нарочито бечки и прашки занатлије за које-какве Handschuh и Bucbbinderarbeiten. Ови су тада Bosniakenleder тражили исто онако као што данас Французн траже Bois de Bosnie за бурад, у која лијевају сврј гласовити Cognac да у њима добнЈе онако лијепу жуту боју, ua зато је босанска „рађа“ добила и иосебно име н боље се плаћала него ли бугарска, турска и грчка. Не треба се онда чудити да је производња у земљи добивала све јачи и јачи мах, те у овом вијеку у Новом Пазару, Плевљу, Сарајеву, Мостару Фочи, Високом, Јелечу, Јајцу итд. ^осегла врхунац, — тако да нпр. Ђока Поповпћ у својо) књпзи „0 иознавању уобе“ наводп на основу званичних турскнх података, да се у првој вароши направило 1852. године 50.000 кожа сахтијана, у Плевљу 30.000, у Мостару 15-000, у Зеници 12.000, Јајцу 5000, Стоцу и Јелечу по 8000 итд. Огуда данас оноликп мртви споманици опустјеле и разваљсне млиннце иоре\ босанских вароши, у којима се за сахтијан руј млио, и тако нсто и називп појединпх крајева и улица, као што су нпр. у СараЈеву „табацп“ (махала) н „сахтијалуша“ (улпца). А живн су свЈедоци не само носрнулн мајстори муслимани већ и хришћани трговци, од којих су многи годишње ио 20.000тура (200.000 кожа) сахтијана купилн п нзвезли, па у свом иослу биди1 тако вјешти да су и „мјешннуц (Corduan), т.ј сахтијан од овчнјих кожа умели иаришким трговцима иод сахтијан иродати. Ти грговци имају још внше разлога него мајстори да наричу за овом жргвом пазарнје н западне кулгуре, јер су баш онн главну корист вукли, тако, да су турске власти морале издаваги и заповиједи: да трговац не смије мајстору у наиријед дати новаца на рачун сахтијана. По уз све то ни табаци нијесу остајали кратких рукава, јер од њпхове рађе нијесу нлаћали норез све што су трсбали куповали су јевтино а цент сахгијана стајао је на страни и по 500 Фор. Али и за ову грану домаће нроизвод1ве дошли су са модерном техником и хемијом црни данн, јер се с њима свије/г наонако окренуо, те нрерађевнне, које су прије долазиле у Пвропу са Псгока, морају гледаги, како данас к њима из Епропе долазе боље љенше н савршеније. 1’ачуна се да су Арапи билп нрви који су од козјих кожа правили сахтијан; када је то било — не може се гачно одговоритн. Од њнх се производња преннјела у сусједне Kpaj'eec, па се са продирањем Пслама одомаћила у Египту, Перзији п Мароку, гдје је се нрошлога н ночетком . овога вијека толпко н тако иравило да је лијепо црвено обојени сахтијан