Delo

НОСАНГКИ САХТ1Ј.ТАН 85 добио у Европи нме Maroquin илн Marokko-Leder. Онда га видимо на Кавказу, у Анадолнјн, Гумелији, Бугарској, Македонији, Грчкој, Арнаутлуку, иа на посљетку у Босна и Херцеговини. Али дуго је гребало, док се овдје за њ руј тукао п млно, јер ее усљсд добре продње и цпјене сахтијана, начин његова ирииремања држао и чувао као неки аманет, који је од оца нрелазио на сина. А на Истоку вриједи : ко шта паметно зна не казује другоме, па за то и слабо маре за оно што ее догађа н ради у „Франсистану“ (Еврони) С тога ће млогога занимати, а вриједно je да се u забиљежи, шта наши људи говоре о томе: како су Херцеговци иохватали конце ге тајне те почели правити сахтијан. који је као Bosniakenleder нрославпо у свијету њихове руке. По казивању Ристе П. Пванишевића ирпча се у Мосгару, да су тамо пре 80година дошла из Селаника (Солуна) два Турчина, који су умјели само турски зборити. Ту су се они настаннли код неког нашсг мајстора, по пмену Смаје Голоша, те ночели правнти најфинији сахтијан, који се у Мостару ради лијепе црвене боје зове кајсар. Турци су од Смаје и свпјета тајну крили колпко су могли, но Смајо јс нешто и прије знао а нешто је и од овијех мајстора новатао: како се око сахтијана ради. Са свијем је био на чисту, само никако не би кадар да дозна мјеру од боје. Мислио је и разбијао главу па се најзад досјети! Кад су једном мајстори отншли од куће, нрипне се Смајо на таван од собе, те кроз шише прореже рупу. — Сутра дан је он кроз ту рупу гледао: шта и колико они узимљу за боју и како учињену кожу црвено бојадишу. Брзо иза тога покуша Смајо сам, криЈући. сахтијан радити и бојити : и иснане му лијепо. Једно вече зађе он с турским мајсторима у разговор, па скрене u на сахтијан : Он једну, а они другу : најзад им ]>ече, да се разумије у грађу сахтијана као н они. Кад му Турци не -хтједоше вјеровати, дохвати Смајо свој сахтијан с полице, иа им га по•каже. Кад мајстори то вндјеше, забезекнуше се. на сутра-дан спртљају и отиду главом без обзира, а Смајо отиочне радити на велнко, ге брзо усаврши рад тако, да се на његов начин још u данас најљепши сахтнјан у свој Босни и Херцеговини правн Но као год штоје овога Мостарца тајна копкала, тако није ни друтнма на заиаду Европе дала мира. Она је нагнала Француско министар•ство, те је 1785. послало у Леванг стручњака Granger-a, не би ли је он докучио II збиља, онје сазнао најважније ствари, које је требало, и већ •око половице нрошлога нијека почимље ее сахгијан у Паризу у нарочитој Фабрици припремати. Ну ни Енглези ис хтједоше мировати! Њихово друштво за нотномагање вјештпна у Лондону купило јс тајну од пског Јерменина Филипа за златну медаљу н 1000 фунти... Касније су нрједнни конзули пазили и слали извештаје и давали савјега сваке врсте: •сад о чињењу, иа бојењу, избору воде нт.д. те Фабрични сахтијан поче нобијати цигену источном сахтијану. Онда је западним произвођачима дошла у номоћ овом вијеку модерна гехника и хемнја. па нова комуникациона средства и моде]>ни укус масе, која воли јеФгиније ма и лошије